Kako jutros zamalo da se obogatim

posted in: Fikcija, Flash-backs | 0

san-2

Sad sam se nasekirao! U prvoj sekundi dana.

Bio je to u stvari onaj drugi jutarnji san. Onokad se probudiš u regularno vreme, pa se promeškoljiš malo, na foru „još pet minuta“ – i krišom se vratiš nazad u zemlju snova. Najbolja stvar sa takvim snovima je što ih često dobro zapamtimo, a i bliži su ovozemaljskom svetu od drugih vrsta. A ja sam ovaj zapamtio do najsitnijih detalja.

U snu srećem tog nekog izmišljenog drugara na ulici,  i u prvi mah previdim pruženu ruku. On produži snuždeno dalje, a ja tek posle minut-dva shvatim ko je to bio. Požurim za njim i nađem se na mestu gde se okuplja grupa radnika koji se spremaju za povratak u Libiju. Tražeći njega u gužvi srećem gomilu poznatih lica, i scena ispraćaja se neprimetno pretvara u scenu jedne od legendarnih raslanufskih žurki. Muzika trešti, svi govore u isti glas i tiskaju se u tesnom hotelskom apartmanu. Posmatram sa zanimanjem fotografije na otvorenim laptopovima. Bizarne fotografije su zapravo odgovor na pitanje: „Kako je sada tamo? Da li se malo sredila situacija?“ Usputni sagovornik, između dva krupna gutljaja nečeg kratog i žestokog, samo još procedi: „Niko u stvari pojma nema šta se dešava. A nije nas baš mnogo ni briga…“

Utom srećem onog drugara. On mi govori nešto i jako gestikulira rukama, a ja se smeškam iako ne čujem ni jednu reč od buke. Onda shvatim da nije u pitanju standardno naklapanje drugara koji se sreću posle 25 godina, već je ta priča njemu zaista važna. Zamolim ga da se pomerimo na neko manje bučno mesto. Probijamo se kroz gužvu, pomeramo čaše sa stolica i poda, i jedva se nekako sćućurimo u nekom ćošku. On počinje priču iz početka, urlajući na sav glas da bi nadjačao muziku i graju. Čuo je da se bavim privatnim poslom i da nisam gadljiv na originalne ideje. A on ima baš jednu takvu, koju svi odbacuju u startu. „Te su najbolje!“ – kažem mu. Spominje i ušteđevinu prikupljenu tokom 25 godina provedenih u inostranstvu. I kako je nedavno shvatio da sam baš JA ključ uspeha cele stvari. A ideja je genijalno jednostavna. Treba samo da…

I u tom trenutku zazvoni telefon.

Ne samo u snu. Probudim se, i napokon shvatim zašto NIKADA ne treba držati telefon na noćnom stočiću pored kreveta.

Sad znam i to…

:.

Slični postovi:

Leave a Reply