Koncepti, reklamni proizvodi, vaši proizvodi…

visor-plazma

U svojoj knjizi „Duh koji pleni“ Edvard De Bono objašnjava pojam koncepta na primeru „parkiranje u centru grada“. Na početku postavlja pitanje: šta je suština tog koncepta? Da se zaradi novac? Ili da što više ljudi parkira na nekoj teritoriji u istom vremenskom periodu?

Ukoliko izaberemo drugi odgovor, neminovno sledi da postoje mnogo ekonomičniji i efikasniji metodi od parking satova, sms-plaćanja, „paukova“, i sličnih rešenja. Na primer – dovoljno bi bilo da se donese propis po kome je u toj zoni obavezno parkiranje sa UPALJENIM SVETLIMA. Vozači bi panično žurili da završe šta god da su naumili, a oni koji planiraju duže zadržavanje – išli bi taksijem ili biciklom…

Koncepti su nam neophodni da bi smo pronašli alternativna (nova, originalna, najbolja) rešenja.

Reklamni proizvodi

Mi naravno nismo izmisli ovaj izraz, ali smo redefinisali koncept po svojoj meri. Postoje stotine definicija i tumačenja, ali za našu malu firmu je jedino važna ona definicija na kojoj se bazira naša poslovna filozofija. To naravno nije nepromenljiva kategorija, već se razvija i raste onako kako se razvija i sama firma. U ovom trenutku (posle tričavih 20 godina razvoja) reklamni proizvodi su središte ideje o superiornoj usluzi na kojoj baziramo svoju egzistenciju na tržištu. Bez krupnih reči i suvišne filozofije:

„Reklamni proizvodi su generički grafički mediji, lako prilagodljivi za svakog konkretnog klijenta, tehničko-tehnološki i estetski razrađeni do nivoa koji je neophodan da bi obezbedio najekonomičnije rešenje nekog konkretnog problema – uz obavezan višak vrednosti. „

Zvuči komplikovano? Ni izbliza onoliko koliko zaista jeste… Pa opet – sve je u osnovi „elementarno“:

Generička prilagodljivost – znači da je iz proizvoda isključeno sve suvišno, i da je njegova suština da bude kvalitetan nosilac poruke, ili već osmišljenog vizuelnog identiteta. Važno je da „ispod haube“ sve bude organizovano i uklopljeno tako da se sve može brzo i uz minimalne troškove efikasno ponavljati, sa uvek novim protagonistima…

To „ispod haube“ (što se ne vidi na prvi pogled) je zapravo najjača stvar u ovoj definiciji. Zašto čak i Kinezi mogu samo da nam „pljunu pod prozor“? Zato što osim alata, mašina i tehologije rada, postoji i tehnologija ugovaranja, optimalnih rokova, uhodana zajednička logistika, ali i optimalna usklađenost usluge sa unutrašnjom „arhitekturom“ i okolnim „pejzažem“. Agencije, slobodni strelci, internet, stari klijenti… Mnogo ZADOVOLJNIH starih klijenata… I sistem! Sistem koji uspešno sve to povezuje, i melje svaki posao već 20 godina…

Ali najveća poslovna „tajna“ je u onom višku vrednosti na kraju definicije. To je ono što nedvosmisleno stavlja klijenta u centar cele priče. To je ona neuhvatljiva komparativna prednost o kojoj je govorio Ridderstråle: nešto što nesvesno pokupite u prvom susretu sa našim veb-sajtom, pa se „to nešto“ malo nadogradi u prvom (i svakom sledećem) telefonskom kontaktu, pa se još malo uveća kada vam na mail stigne naše (prvo, drugo ili treće) idejno rešenje… I u svakom sledećem kontaktu – kad god uspemo da bar malo prevaziđemo vaša očekivanja. I svaki put kad osetite da se uporno i dalje trudimo oko vas.

A vi? Vaš proizvod ili usluga?

Kako vi definišete vaš proizvod ili uslugu? Koja je suština vašeg koncepta? U čemu ste (ili tek planirate da budete) najbolji? Koja je vaša priča? Pokušajte da ozbiljno odgovorite na to pitanje, toliko ozbiljno – da vam taj odgovor lično nešto znači, a ne samo da bude tek fraza pokupljena iz knjiga. Možda će vam to pomoći da sa sebe otresete (kao perut) sve one suvišne inercije i kompromise u kojima se masa ljudi davi samo „zato što to svi tako rade“. Ponekad je dovoljno samo malo sesti, pustiti neku umirujuću muziku, i razmisliti dobro…

O osnovnim stvarima…

:.

Save

Slični postovi:

4 Responses

  1. SindžaMrsomud

    Vema dobro si to isekcirao… u komadiće.
    Nikada nisam razmišljao da ste vi grafičari jedni od retkih koje Kinezi ne mogu da prejebu…
    I to sasvim pošteno i korektno…

    • detozin

      Zavisi. Ne znam da li si primetio, ali udžbenici za osnovnu školi se već štampaju u Kini. Kao i svaka knjiga sa tiražem većim od 5000 primeraka. U prosečnoj papirnici bar 75% robe je Azijskog porekla… Istovremeno – dobar deo časopisa se (već godinama) štampa u Italji, dečije slikovnice i puzzle u Poljskoj, karte u Austriji…

      Tako da se mnogi grafičari nebi sa tobom složili…

  2. SindžaMrsomud

    Dobro… ali neke namenske stvari za jednu firmu… kalendari… ovakve kape kao što si stavio… posteri… plakati…
    Ne znam koji tiraž bi mogao da mi zatreba da bih se odlučio za štampara van Srbije…
    Meni… a nekom drugom… ?

Leave a Reply