Kraljević Marko po TREĆI put medju Srbima

posted in: Fikcija, Flash-backs | 12

marko kraljević

– Čekaj, zar posle svega što si prošli put prošao, hoćeš opet medju njih?
– Ma ne… Veruj mi Gospode sasvim sam se opametio. A izgleda su me i potpuno zaboravili. Vidiš da me već godinama niko ne spominje. Malo gnjave decu u školi, i to je sve…
– Pa šta ćeš onda dole? Grize te savest zbog Kosova?
– Kakvo crno Kosovo! To više nikoga ne interesuje. I prošli put kad sam bio dole svi su imali preča posla. Veruj mi da nije ništa slično… Nego, ovde od puste dosade pričam tako sa nekim ljudima… U stvari pažljivo SLUŠAM šta ljudi govore, i veruj mi Gospode – mnogo sam  naučio!  Ne samo novi jezik i manire… Sad znam i kako treba sa njima. Molim te, pusti me dole – nećeš se pokajati!

Gospod-Bog, uvek znatiželjan i spreman na šalu, samo puče prstima i Marko se u trenu stvori na sred Terazija…

Na jednoj televiziji, neko vreme potom:

-Naši gledaoci bi želeli da čuju vašu priču. Toliko kontraverze je vezano za vaše ime da nije lako razdvojiti istinu od mašte, marketing od činjenica. Recite mi Marko – ko ste vi u stvari?
– Ja sam Marko Kraljević.

Usiljen aplauz se razleže studijom.

– Naravno, naravno… Ali osim što ste poznato TV-lice, nesumnljivo veoma bogat i uspešan čovek, mnogi detalji iz vaše biografije su jednostavno – bizarni.
– Na primer, šta?
– Pa eto, da podjemo od sasvim benignih stvari – na primer ta priča oko mučenja životinja: „pola pije, pola Šarcu daje…“  neka društva za zaštitu životinja ne gledaju baš blagonaklono na takve stvari.
– Molim vas gospodine – ja sam mislio da ćemo mi ovde voditi ozbiljan razgovor… Ja razumem da vi novinari teško možete da odolite izazovima senzacionalizma, ali bi ipak  mogli večeras da  održimo neki profesionalni minimum…

– Dobro, ako to „nije nivo“ razgovora koji vama odgovara, želite li radije da pričamo o brojnim nevladinim organizacijama, a bogami i nekim stranakama iz vlasti i opozicije koje misle da je vama pre mesto u Hagu – nego na televiziji? Spominju se vrlo zapaljivi termini kao što je „širenje verske, nacionalne i rasne netrpeljivosti“ – ako se ne varam?
– Apsolutno nemam ništa protiv da o tome pričamo, ukoliko ta prazna naklapanja podkrepite BILO ČIME što makar liči na činjenice. Svi dobro znamo da je u bližoj i daljoj prošlosti bilo raznih RAZMIMOILAŽENJA u stavovima, tako-reći nesuglasica… Ali te stvari su davna i zaboravljena prošlost. Pa ‘ajte molim vas! Pozivati se na LUSTRACIJU toliko godina kasnije? Da li ima neko dovoljno naivan da ne vidi da je to samo jeftin marketinški trik, obično bacanja prašine u oči glasačima? Hajde da malo za promenu govorimo o stvarima od kojih se živi. Ovaj narod je odavno sit cirkusa… Ali je zato svega ostalog gladan.
– A šta ćemo sa optužbama da ste vi direktno odgovorni za potpuni debakl izgradnje koridora 10-b?
– Tu priču naravno šire upravo oni isti koji su ga petnaest puta svečano započinjali, a nisu napravili ni 5 kilometara. Važno je da su tri puta prodali koncesiju, i slupali šest kredita… Ono što vaše gledaoce zapravo zanima je GDE SU OTIŠLE SVE TE PARE? I ko će sledeći da se slika na istom gradilištu…
– Koje ste vi zaorali?
– Pa i ako sam ga zaorao! Šta onda? Iz moje brazde će bar nešto da izraste! A ako ništa drugo – bar neće više oni hohštapleri da dolaze tamo i da polažu one njihove kamene temeljce. Jedva sam iskrčio te silne kamenčine, da bi mogao da posejem kukuruz…

– Eto, i ovaj vaš odgovor, na primer – dobra je ilustracija za moje sledeće pitanje: Šta vi kažete za to što vas optužuju za populizam. Kažu da govorite ono što bi masa želela da čuje, i da uopšte ne hajete da li su to obične gluposti, sve dok vam donose popularnost…
– Jeste li sigurni da me niste pobrkali sa nekim? Mislim, to što ste upravo rekli odnosi se na 99% bivših i aktivnih političara? A ja čak nisam ni političar!
– Niste? Verovaću vam na reč, ali upravo se najviše spekuliše sa vašim političkim ambicijama. Jedni vas vide levo, drugi desno… Jedni veličaju vašu zaštitu „nejači“, a drugi se postovećuju sa vašim osećajem za pravdu i vašom privrženošću jakim institucijama i mehanizmima… A vi samo mudro ćutite – kao da čekate najbolju ponudu? Po nekim istraživanja javnog mnjenja mnoge političke opcije bi vrlo profitirale uz vašu podršku. Čak vam predvidjaju i premijersku fotelju… Ako ne i – nešto više?
– Sve su to – kako i sami kažete – čiste spekulacije! Ja sam samo običan biznismen koji jedino želi da na miru radi svoj posao…
– E, a to je poseban segment kontraverze! Izgleda da vama kad god zatreba – uvek se stvori neka „kesa dukata“ koja čudesno rešava problem. Odakle? Mislim da je to ono što posebno intrigira mnoge.
– Na to pitanje na žalost ne mogu da vam odgovorim, bar ne onako kako bi vi želeli. Vidite, STABILNO finansiranja je ključ bilo kakvog uspeha., ali i vrlo osetljivo pitanje Pitajte bilo koga u politici ili biznisu… Evo, da se dogovorimo vi i ja – kada vam iz bilo koje političke partije odgovore na to isto pitanje, i ja ću vam odgovoriti. Važi?

– Najvažnije pitanje sam ostavio za kraj. Pojavili ste se na pedesetogodišnjicu tranzicije i za kratko vreme postali njen heroj. Uspeli ste da zaustavite propadanje, da povratite neka radna mesta, čak i da vratite ljude u neke potpuno opustele krajeve ove zemlje. Nekima ste vratili veru, drugima nadu… Iako većina već decenijama niti u šta veruje, niti se čemu nada. Kako vam je to pošlo za rukom?

– Lako. Ali ne zaboravite jednu sitnicu: ja sam izmišljena ličnost. To što vi meni pripisujete je kao i uvek samo privid, utvara, statistika… A sad me slušajte dobro, siročići moji:

Ispod gustih obrva užarene oči su streljale levo-desno gledajući koja kamera je uključena. Marko pogladi rukom duge brkove, pa pogleda mrko, pravo u objektiv, tako  zakrvavljeno da je kamermana istog časa oblio hladan znoj, a u glavi mu se sve zavrtelo kao točak na vodenici…

– Jeste da ste moji, al’ ste mnogo blesavi. Dodje mi vas malo i žao kad vidim šta ste sve propatili, i kakve ste sve vucibatine vukli na ledjima sve ove godine… Aman ljudi, OSVESTITE SE! Ne zovite više ni Marka ni Janka! Nema vama spasa, ni spokoja dok se ne manete ćorava posla… Sve gledate tamo negde daleko, preko plota, pa mislite: „To je lako – zaokružiš tamo neki listić, i ako imaš sreće NEKO DRUGI ĆE DA TE IZVUČE IZ GOVANA“. A ovi kukavci što vas –  kao – vode sve se nadaju da postoji neko dno, i da će kad-tad u njega udariti. Pa da onda mogu da kažu kako drže stvari pod kontrolom…

Marko otpi dva litra kisele vode u jednom gutljaju, pa nastavi:

– Ne, ne ide to tako rodjaci. Nego: uzdaj se u se – i u svoje kljuse! Eto, ja dodjoh samo to da vam to kažem, a vi sad gledajte šta ćete…

A onda mu preko lica predje neko čudo… Kao… Osmeh? Brkovi su od kamere sakrili par reči koje je promrmljao sebi u bradu:

– Šta kažeš Gospode? Treća sreća?
.

Slični postovi:

12 Responses

    • Miodrag Ristić

      Lako je njemu da se opameti, on je izmišljena ličnost. Samo se nešto bojim da to nije zarazno? Zamisli šta bi bilo da se svi opametimo… Zlo i naopako!

  1. Retka Zverka

    Odlična ti je ova priča. Naravoučenije je da je Marku bolje da mrči vilu Ravijojlu, nego sa ovim kretenskim narodom da se bakće, pa makar i u fikciji. 😛 Ali, ovo je carski, na pedesetogodišnjicu tranzicije, hahahahaha. Ludilo totalno. Koje tranzicije? :))

  2. nedodjija

    strava prica !
    ubo` si ko prstom u oko….. samo da jos dovucemo Marka nekako stvarno ovamo….
    zaista smo mnogo blesavi….
    🙂

  3. Miodrag Ristić

    Ko zna? Možda je on već ovde? Pošto je izmišljena ličnost može sebi da priušti još jednu NADREALNU osobinu: da i SAM RADI – ONO ŠTO DRUGIMA SAVETUJE. Naravno, u ovakvom okruženju i okolnostima trebaće mu jedno 40 godina da od poštenog rada postane bogat i ugledan, i da dodje u priliku da o tome govori…

    Ali to je neka druga priča.

  4. Milan

    daa to je druga prica.. cuo sam d ace i da izadje na net i marko kraljevic 4 put medju srbima

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *