Kreativna industrija

Retko koji početak posta mi je zadao ovoliko muke: posle serije „svakakvih“ članaka – sad treba da se uozbiljim, i da pišem o jednom od onih dogadjaja koji autora ovog bloga mogu da nateraju da stavi kravatu.

Jer u prošli petak sam uradio baš to – stavio sam svoju najbolju „Ceruti“ kravatu, i otišao na sastanak „Odbora udruženja za kreativnu industriju“ u Privrednoj Komori Srbije.  Neka vas ne zavara ova kreativnost iz naziva, radi se o vrlo ozbijlnom  forumu na kome 28 izabranih predstavnika (uključujući moju malenkost) predstavlja na hiljade privrednih subjekata koji, u oblastima kao što su: film, diskografija, štampani i elektronski mediji, grafička delatnost, i izdavaštvo – ostvaruju svoju egzistenciju (i bar teoretski – profit).

Preskočiću ovom prilikom odgovor na pitanje kako sam ja zalutao u to elitno društvo (možete nešto naslutiti iz nekih ranijih članaka). Želim samo da sa vama podelim dve ekskluzivne „insajderske“ informacije, i jednu sasvim ličnu nedoumicu.

Prva se tiče samog institucionalizovanja pojma „kreativne industrije“. Ovaj odbor se u predhodnom sazivu zvao drugačije (iako je obim članstva bio isti) – ali to naravno nije jedina novina. Dve odluke donete na sastanku upravo se tiču proširenja udruženja, koje bi ubuduće trebalo da obuhvata i grupu do sada „krštenu“ kao tržišne komunikacije (marketing, i slične agencije -koje se mahom bave oglašavanjem). Drugu novu grupu će činiti najveći oglašivači – čija inicijativa je i kumovala ovim promenama (Koka-kola, Pepsi, Karlsberg, Hipo, Erste, Bambi, i dr.). Oni takodje žele da se nadju za istim stolom, a osim uticaja u stvaranju novog kodeksa oglašavanja, to će im omogućiti i da se na taj način priključe asocijaciji koja postoji u 58 zemalja sveta…

Odjednom sve zaista počinje da liči na ozbiljnu (globalnu) „Industriju“ ?

Druga zanimljiva stvar koju sam čuo, odnosi se na planove za transformaciju „Grafime“ (od iduće godine) u najveći  sajam kreativne industrije u ovom delu Evrope.  Očigledno je da svi imaju svoj interes u sve čvršćem povezivanju i preplitanju delatnosti. Glavni benefit ovakvog okupljanja vrlo raznorodnih firmi na jednom mestu je očigledan: kreativnost u tržišnoj privedni je ili direktno „upregnuta“ u marketing, ili ozbiljno podržana (kroz razne manje-više diskretne oblike PR-a) od strane istog… Ili gladna!

Svidjalo nam se to ili ne,  stvari polako ulaze u u neke konvencionalne globalne tokove. Ovog puta smo uvezli saksije sa sve rupom! Na marginama pomenutih dešavanja i akcija, ima još dosta zanimljivih inicijativa i predloga (u vezi zaštite autorskih prava, i sl) I sve to ide u istom, verujem, dobrom smeru, ali…

Sve vreme sam zavirivao ispod stola, i tražio nešto… Kao da nešto fali?

Stvarno ne bih želeo da ispadne da nekome solim pamet, ali očigledno je da slika nije kompletna. Šta se dešava sa  velikim brojem firmi koje se bave web-dizajnom, društvenim mrežama, novim medijima…  Mislio sam da su i oni deo „kreativne industrije“?  Da li nisu dovoljno „kreativni“ – ili nisu dovoljno „industrija“?

Priznajem da ne znam čak ni u okviru kog udruženja su okupljeni, i samo pretpostavljam da je sav IT- sektor na gomili u tzv. „informatičkoj delatnosti“ – iako ne vidim baš mnogo praktične veze izmedju sklapanja računara,  proizvodnje softwera, web-dizajna & interneta, itd… U svakom slučaju – kreativni deo mu tu dodje kao neki mali Mujo, a nisam siguran da je to baš u njegovom najboljem interesu…

Samo da ne bude posle da se neko žali zašto su mu ostale samo mrvice.

Da bi ste to izbegli, treba da sedite za stolom

.

Slični postovi:

7 Responses

  1. Pedya

    Ja mislim da „nisu dovoljno „industrija““.

    Činjenica je da veliki igrači u Srbiji (i agencije i kompanije oglašivači) na Internet ne gledaju kao na okruženje u kom postoje ikakvi iole ozbiljni mediji, jer se ozbiljnost meri u količinama para, a tu online žestoko zaostaje za offline-om. Štaviše, često ga i ne vide drugačije osim kao tehnologiju, pa ga zato i trpaju u „informatičku delatnost“ i daju svojim IT sektorima da se bave njime.

    Po logici stvari, online mediji bi trebalo da „idu pod ruku“ sa offline medijima, web dizajn sa grafičkim dizajnom itd. isl. a zašto to nije tako…

    Možda zato što se ta dva sveta, online i offline, ne „mešaju“ dovoljno. Kao da su to zaista dva paralelna sveta, a ne jedan jedini. Offline gleda na online kao na nekakvu avangardu, daleku budućnost koja će jednom stići, valjda, ali još nije… a online gleda na offline kao na neku daleku prošlost, davno prevaziđenu… A u stvari su i online i offline naša sadašnjost. Samo treba da se „pomire“ i da nauče da žive zajedno. Da sede za istim stolom.

  2. Aleksandar

    To ti je kao netrpiljevist izmedju starijeg i mladjeg deteta kada starije udje u pubertet i ne pada mu na pamet da vuče sa sobom mladje za sobom. Jednom kad svi odrastu onda ih niko više ne može rastaviti. Tako je i u ovom svetu koji si opisao. Online je još mlad ali jako brzo se razvija i pitanj je dana kada će prestići stariji offline. Onda će zajedno ići ruku pod ruku pa čak mislim da će online imati vodeću ulogu.

    • Miodrag Ristić

      Ni loša paralela – samo što je ovde „mladji brat“ ono derište koje ne kapira da „matori “ nema BAŠ NIŠTA protiv njega. Naprotiv – misli da je vrlo simpatičan i zabavan…

      Ma, biće to sve u redu (jednog dana)…

  3. Daliborka K.

    Dragi moji, da odmah razresim misteriju o tome gde je nasa \“kreativna industrija\“… Ja sam trenutno na funkciji predsednika upravnog odbora i nesto kao vd direktor KLASTERA KREATIVNE INDUSTRIJE VOJVODINE (i sire)…dakle, registrovan klaster, pravno lice, koji okuplja domace kreativne firme (dizajn, web, moda…) i trenutno ima vise drzavnih kulturnih i naucnih institucija u njemu nego firmi (Fakultet teh. nauka, Galerija matice srpske, Muzej Vojvodine…). Nema vise sajt na koji bih Vas uputila jer nije bilo zainteresovanih da ga odrzavaju i placaju hosting. Odgovor na vase pitanje (Da li nisu dovoljno „kreativni“ – ili nisu dovoljno „industrija“?) je: NISU NI KREATIVNI A NISU NI INDUSTRIJA… Sa velikim razocarenjem moram da priznam da i pored krajnje pozrtvovanog angazovanja, nekolicine nas entuzijasta, da klaster stane na noge i okupi kolko tolko uspesne kreativne firmice, nijedna od njih nije bila dovoljno zaiteresovana za clanstvo niti nasla neki interes za podrsku koju kao klaster mozemo imati ako ne od drzave ono donekle od EU ili u medjusobnoj podrsci i saradnji. Da ne govorim o mogucoj afirmaciji kreativnih struka… Vrlo brzo se druzina pretvorila u kulturno umetnicko drustvo koje zeli da se bavi nepravdom u svetu a nema para ni za clanarinu…saradnja sa vojvodjanskim ICT klasterom (ciju podrsku i svesrdnu pomoc imamo zahvaljujuci direktoru ICT klastera) mogla bi nam doneti mnogo koristi kada bi u tim nasim kreativnim firmicama bio bar po neki skolovani strucnjak, dizajner ili umetnik…Sve u svemu, tuzno je da cak ni velike marketinske firme u Vojvodini nisu imale interesa za udruzivanje dok mali studiji i pojedinci koji se bave kreativnim delatnostima nisu cak ni registrovani… U kreativnim delatnostima kao sto su graf. i web dizajn, vise nema novca i nece ga ni biti, iz jednog prostog razloga, u Srbiji je potpuno normalno da nesto skines sa neta i prisvojis besplatno…zato niko ne zeli da za dizajn plati (osim ako nije jako jeftin) pod izgovorom da moze to i sam da napravi…ako mastate o izlasku na trziste EU to se nece nikad dogoditi jer kreativne industrije evropskih zemalja prosto stite svoje trziste i nama preostaje samo da svoje usluge nudimo nekom \“trecem svetu\“… I da vas vise ne gnjavim 🙂 sto se mene tice, jos uvek imam entuzijazma da se bavim kreativnim klasterom ali sve manje nade imam da ce se pojaviti clanovi koji zele (i znaju) da od kreativne industrije u Srbiji naprave biznis…

  4. Miodrag Ristić

    Prvo moram da se zahvalim na tako emotivnom i dugačkom komentaru. Odmah zatim da sa žaljenjem primetim da je slika prilično crna, ali i prilično realna. Naročito u onom delu koji se tiče malih firmi i agencija. U suštini – situacija je sasvim razumljiva: svi smo osudjeni da se snalazimo od danas do sutra, prepušteni sami sebi, a od države se pre možemo nadati NOVIM neprijatnim iznenadjenjima, nego bilo kakvoj smislenoj podršci ili pomoći… Ali ideja koju zastupate zapravo živi baš na tom (malom i srednjem) nivou – i to vrlo dobro. Ja sam konkretno deo jednog „neformalnog klastera“, zajedno sa nekoliko manjih firmi i agencija iz Pančeva , i dve veće iz Beograda i Vršca. Na tu saradnju nas prosto tera trenutna situacija (slaba tehnološka zaokruženosti pojedinih firmi, niska obrtna sredstva, problemi u ravnomernom upošljavanju kapaciteta, kadrovski problemi…) Praktično saradjujemo na sve moguće načine od banalnih pozajmica repromaterijala, preko ustupanja „viška“ posla, do priskakanja u pomoć u raznim kriznim situacijama… A mi smo skoro STALNO u kriznim situacijama.

    Dakle ideja o klasterima nije nimalo loša, samo što kod nas i najbolje ideje lako „trule“ u dodiru sa politikom… Zato verujem da samo strukovne (ili medju-strukovne) organizacije imaju neku perspektivu, i to samo ako se drže konkretnih stvari.

    Biću veoma zadovoljan ako uspemo da u tom smislu napravimo neku saradnju.

Leave a Reply