Bjelogrlić novi predsednik Odbora Udruženja za kreativnu industriju

bijela-komora

Na današnjoj konstitutivnoj sednici Odbora Udruženja za kreativnu industriju  Privredne komore Srbije, predsednici i zamenici predsednika grupacija koje čine ovo udruženje, jednoglasno su izabrali Dragana Bjelogrlića za novog predsednika udruženja.

Pre toga je izvršena verifikacija članova odbora, a predstavnici stručnih službi su prisutne upoznali sa velikim statusnim promenama, planovima za proširenje i reorganizaciju, kao  i drugim znanačajnim novinama iz oblasti rada. Najvažnija promena se odnosi na nova zakonska rešenja po kojima će mišljenje ovog odbora ubuduće biti OBAVEZUJUĆE za predlagače zakona iz oblasti rada koju udruženje pokriva.

Pošto nam u bliskoj budućnosti predstoji donošenje čitavog niza veoma važnih zakona i  izmena zakona koji treba da urede oblast marketinških usluga, medijskog prostora, oglašavanja, autorskih i srodnih prava, i slično – sve ovo je jako dobra vest, jer ćemo po prvi put biti u prilici da konkretno i direktno utičemo na pravni ukvir u kome svi zajedno poslujemo.

Save

Save

To je samo stres…

Već se dešavalo povremeno da ovaj blog zaćuti na kraće ili duže vreme. Retko kada se to desi zbog manjka ideja. Ono što češće nedostaje je energija koja se potroši na drugoj strani. A još ćešće – vreme. I onda mi neki pametnjaković kaže kako je taj hronični osećaj da ti nedostaje vremena da bi uradio sve što treba – samo stres. Kaže baksuz: „Sve je to u glavi…“

Ma nemoj! E, zato sam rešio da ukratko sumiram na šta sam to potrošio proteklih mesec dana…

Grafima

34. Grafima - Deto d.o.o.

34. Međunardni sajam grafičke i papirne industrije, medija i komunikacije“… „Grafima“ je bila i ostala najveća takva manifestacija u regionu. Dvadeset godina sam u tom poslu, ali nikada pre mi nije palo na pamet da učestvujemo. Prosečan (manji) štand košta oko 100-tinak hiljada dinara (što je 100-tinak hiljada razloga protiv pojavljivanja).  Razlozi za pojavljivanje su takođe brojni, ali daleko manje konkretni… Ranijih godina uspeo bih samo da protrčim, pokupim par interesantnih prospekata, i samo se kratko pozdravim sa par dobavljača i kolega.  Slično bi bilo i ove godine –  da me bukvano nisu povukli za rukav iz Privredne komore Srbije. Sekretar odbora Kreativne industrije (čiji sam član) me je pozvao i izneo mi ponudu koja se ne odbija. PKS je pronašla model koji je omogućavao malim firmama poput naše da se pojave – i to smo prosto morali da probamo. Iako je poziv stigao samo dve nedelje pre početka sajma (baš negde u vreme prethodnog posta na blogu)…

Izvoz za Francusku

lidlUpravo tih dana stigao je još jedan interesantan mail. A već smo bili pomalo i zaboravili na dve simpatične dame koje su nas posetile u junu, sa predlogom za poslovnu saradnju.  Mail je nastavljao priču tamo gde se razgovor iz juna završio. Otvarao je mnoge mogućnosti pošto se firma „Imexdif“ is Menecy-ja u Francuskoj bavi skoro identičnim stvarima kao i naša, ali na ogromnom i prebogatom EU tržištu. Posle tog prvog maila, u nekoliko narednih dana razmenili smo još desetak, i vešestruko uvećali račune za telefon. Baš negde uoči početka sajma prvi veliki posao za francuski „Lidl“ je ušao u štampu… Prva isporuka je otišla juče, u izradi je već drugi posao, a još nekoliko ponuda su na razmatranju…

Konkurs za novi reklamni proizvod

Ideja se zapravo „krčkala“ još od onih zajedničkih lepeza od proletos. A onda je najednom morala da neplanirano „eksplodira“ za samo nekoliko dana – da bi se sve poklopilo sa „Grafimom“.  Bilo nam je jasno da ništa neće biti idealno, da je rok suviše kratak,  i da ćemo dobiti samo ideje koje već „čuče po fiokama“ ili radove slabog kvaliteta… Nije zapravo bilo vremena ni da se dva puta razmisli. Ipak smo objavili konkurs,  rešeni da izvučemo maksimum iz situacije (pa šta bude). Najviše sam se plašio da se ne desi neka blamaža poput one koju smo zamalo izbegli sa „pronađi iglu“ kampanjom prošle godine. U desetinama knjiga koje sam pročitao na tu temu,  može se naći savet tipa: „ako čekate da sve bude idealno – nikada nećete dočekati…“ Jedino što ni jedna od tih knjiga ne uspeva da te uteši, pa uvek ostane prostora za kajanje u stilu: „da smo imali bar još jednu nedelju….“ Tih nedelju dana dok je trajao konkurs poklopilo se sa „peek-om“ priprema za sajam. Poslednjim atomima snage sam (obično oko ponoći) ostavljao komentare na pristigle radove na GreenDesign.rs – i sve vreme se gorko kajao što nisam ranije na ovom blogu (ili na sajtu) napisao neki tekst koji bi malo detaljnije obrađivao temu „reklamni proizvod“ – jer je izgleda ceo koncept skoro potpuno nepoznat većini naših dizajnera…

Put za Zagreb

Baš kad se sve maksimalno zahuktalo na sva tri fronta, Marfi je rešio da nas dotuče. Stiže i poziv od značajnog klijenta iz Hrvatske da ih obavezno posetimo radi dogovora oko ovogodišnje saradnje.

Prošle godine smo, baš u ovo vreme, uradili stvarno spektakularan posao za promotivni nastup agencije „Croatia&More“ na Moskovkom i Kanskom sajmu turizma… Može li sastanak samo malo da se odgodi? Do završetka sajma? Srećom – može, ali klijent očekuje i da vidi neki predlog, tako da ogromna obaveza ostaje da lebdi u vazduhu…

A od čega se u međuvremenu živi?

Odgovor na to pitanje je onaj uobičajeni svakodnevni stres koji smo naučili da podnosimo u protekle dve decenije. U jednom trenutku moj radni sto izgleda kao polica u parfimeriji. U istom trenutku radimo čak 9 različitih pakovanja za četiri različite firme (po jedna iz Bosne i Crne Gore, i dve iz Srbije). Već su počele ozbiljne pripreme za Božićnu šoping histeriju… Srećom – oko 50% posla prolazi kroz firmu po inerciji, tako da ga jedva primetim. Bogu hvala na uigranoj i pouzdanoj ekipi…

„Kocka iznenađenja“ i „Srebrni pečat“

Rad na Kocki je zapavo započet još uoči prošle novogodišnje kampanje (kao ideja za novogodišnju čestitku) – pa je onda napušten zbog tehničkih problema. Nismo mogli da rešimo kako da se gumice koje celu prokletinju pokreću ne odlepe tokom dužeg stajanja u zategnutom stanju. Ideju smo „povampirili“ sa željom da (naravno na brzinu) napravimo pozivnice za sajam.

Koleginica Kristina Jovović je letos u trenucima dokolice rešila onaj tehnički problem, a ja sam osmislio koncept: „I kad pomislite da više nema novih ideja…“ Negde na pola realizacije smo shvatili da nećemo stići da ih pošaljemo na vreme, pa samo na brzinu napravili druge „utešne“ pozivnice, a Kocka je ostala da visi. Na kraju smo je jedva progurali kroz budžet,  i rešili da je delimo za vreme sajma „onako“. U poslednjem trenutku nam pada na pamet da bi mogli da je prijavimo za ocenjivanje od strane sručnog žirija… I na sopstveno zaprepašćenje – osvajamo nagradu!

Deto - Srebrni pečat - Grafima

Gerila Public Relation

Nama na Balkanu su te neke gerilske varijante ono k’o popiti čašu vode… Pošto mi je sasvim slučajno pored kreveta ovog meseca i Levinova „Gerila marketing 2.0“ nisam mogao da ne probam i to. Sve je počelo od kolege blogera Dragana Radoviće (alias @NovinarskaPatka – odnosno @kovinexpres) – pa onda malo Facebook, Twitter… Ubrzo se pojavljuje i tekst u lokalnom listu „Pančevac„. Zatim se najavaljuje ekipa iz lokalnog predstavništva RTS-a. Sledi snimanje za „Srbija danas“ na RTS1, takođe i za „Paralele“  (na Radio Pančevu), pa tekst u „Blic“-u i „24 sata“… Odjednom počinju da se gomilaju tekstovi u štampanim i on-line izdanjim… Izgleda da ljudi ovde (a novinari pogotovo) mnogo vole lepe vesti…

(snimak sa Radio Pančeva)

Jeste li vi nešto od ovoga razumeli?

Zaista – sve se odigralo kao na nekom ubrzanom snimku: prijava za sajam, konkurs raspisan, kocka puštena u rad, pozivnice poslate, štand opremljen, raspored napravljen, svaki dan na sajmu (po12 sati), prepiska sa Francuskom, organizacija posla, pozvani učesnici konkursa, dodeljena nagrada, demontiran štand, poseta Zagrebu, papiri za izvoz, tekst o konkursu na sajtu, tekst za PR, kontakti sa medijima, doček ekipe sa RTS-a/radija, marketing na mrežama, novi poslovi za Francusku, ambalaža za parfimerije, novi katalog za Hrvatsku… Da ne spominjem uobičajeno more tekućih obaveza…

I na kraju ovaj blog.

A šta smo sve propustili?

Za vreme sajma, a naročito posle dobijanja nagrade, mnogo ljudi me pitalo „kako sam zadovoljan“. A onda bi me čudno gledali jer bi se (pretpostavljam) na mom licu pojavila nejasna grimasa. Odprilike: delimično sam zadovoljan onim što sam uradio, a vrlo sam nezadovoljan onim što nisam. Jer sve je moglo mnogo bolje – a možda će jednom i biti: na konkursu smo dobili samo nekoliko stvarno vrednih ideja, „pečat“ je mogao da bude i zlatan, kad smo već išli u Zagreb mogli smo da obiđemo još pet-šest drugih potencijalnih klijenata (da je imao ko da ih prethodno kontaktira), komunikacija sa Francuskom je u početku opasno štucala jer na sajmu nije postojao Wi-Fi, da smo za PR angažovali nekoga sa iskustvom napravili bi 100 puta bolji rezultat, za vreme pre i posle sajma sam skoro potpuno zanemario rad na AdWords-u i SEO sajta, zbog sve ove frke bar dve nedelje nam kasni novogodišnja kampanja (kalendari, i slično)…

I sve tako, u tom stilu.

Mislim da većinu ljudi, još dok su sasvim mali, nauče da sve ima svoje granice i da ne možeš staviti dva kolača u usta.

Mene izgleda nikada nisu potpuno ubedili…

.

Kreativna industrija

Retko koji početak posta mi je zadao ovoliko muke: posle serije „svakakvih“ članaka – sad treba da se uozbiljim, i da pišem o jednom od onih dogadjaja koji autora ovog bloga mogu da nateraju da stavi kravatu.

Jer u prošli petak sam uradio baš to – stavio sam svoju najbolju „Ceruti“ kravatu, i otišao na sastanak „Odbora udruženja za kreativnu industriju“ u Privrednoj Komori Srbije.  Neka vas ne zavara ova kreativnost iz naziva, radi se o vrlo ozbijlnom  forumu na kome 28 izabranih predstavnika (uključujući moju malenkost) predstavlja na hiljade privrednih subjekata koji, u oblastima kao što su: film, diskografija, štampani i elektronski mediji, grafička delatnost, i izdavaštvo – ostvaruju svoju egzistenciju (i bar teoretski – profit).

Nastavi sa čitanjem Kreativna industrija

PLATO – The final chapter?

plato prijekat

Poštovana gospodo,

U proteklih godinu dana u okviru projekta PLATO prešao sam put od zdravog skepticizma, do iskrenog oduševljenja. Mislim da je ideja Plato-a veoma korisna za MSP (i ne samo za njih), i da OBAVEZNO treba da se nastavi. I to iz bar tri razloga:

Na prvom mestu je svakako direktna koristi koju su (siguran sam) imali svi učesnici. To su kratkoročni efekti koji su se pokazali već u prvim mesecima projekta i vezani su za nove kontakte i direktnu razmenu informacija i mišljenja izmedju učesnika. Naravno – i konkretnu poslovnu saradnju.  Ovi efekti verovatno nisu spektakularni, ali su nove veze trajne, i sigurno će nastaviti da se razvijaju tokom vremena.

Na drugom mestu bih stavio ono što bi smo mogli nazvati popravljanjem kadrovskog kvaliteta MSP. Ili jednostavnije rečeno – nova znanja, veštine i ideje… Možda na svakom predavanju nismo uvek čuli nešto što već nismo znali, ali čak i kada smo samo rekapitulirali poznate činjenice – to „obnavljanje gradiva“ je moglo da bude veoma korisno. Meni se dešavalo da ne čujem ništa novo, ali da posle nekog sastanka imam utisak kako su mi se ideje iskristalisale i fokusirale, i da imam novi prilaz nekom problemu. Od nekoliko učesnika sam čuo skoro identičnu priču. Verujem da su mnogi dosta preispitivali sopstvenu praksu i organizaciju svojih kompanija pod utiskom predavanja, a naročito nakon posete Belgiji. Sama činjenica da smo „podigli glavu“ sa sopstvenog posla i malo se osvrnuli oko sebe imala je za posledicu da postavimo sebi i neka nova pitanja.  Kakvi god bili rezultati, činjenica je da se za učesnike programa PERSPEKTIVA  zauvek promenila, i da mnoge stvari sada gledaju na potpuno drugačiji način…

Na trećem mestu bih spomenuo koristi koje su verovatno najteže merljive, a tiču se dugoročnih efekata projekta. Verujem da će jedan broj firmi otkriti način (ili razviti postojeće opredeljenja) za okretanje izvoznim projektima ili nekom sličnom vidu medjunarodne saradnje. Uticaj B2B razgovora i razmene iskustava sa stranim MSP kompanijama (naročito u sprezi  sa novim elektronskim medijima i komunikacionim kanalima) je nemerljiv. Jedina praksa koja na duže staze može da obezbedi siguran i održiv razvoj naše privrede je dalje jačane i širenju takvih veza. Mislim da je DUGOROČNI STRATEŠKI INTERES  šire društvene zajednice (a to ona bar deklarativno i potvrdjuje) da se ovakve tendencije maksimalno podrže.

Nadam se da ta podrška neće ostati samo na rečima.

Miodrag Ristić,
direktor/vlasnik
Preduzeće za grafičku delatnost „Deto d.o.o“
Pančevo, Moravska 1/23

Srbija

Još o ovom projektu i mojim utiscima vezanim za posetu Belgiji pisao sam više puta na ovom blogu, Svi tekstovi su tagovani pod oznakom PLATO i možete ih videti pod ovim linkom.

Ovo pismo sam sastavio na molbu Koordinatora projekta gospodina  Aleksandra Nikolića iz PKS sa ciljem da na taj način dam svoju ličnu podršku nastavku ovog projekta

Go West (part III)

Ili:“Pokaži pare!“

…Jer na kraju krajeva sve se svodi na to: „Show me the money!“ Ako ste čitali prethodna prvi i drugi nastavak, verovatno vam nije promakla činjenica da je moje putovanje u Belgiju (bar formalno) bilo službeno putovanje, pa je za očekivati jedno „zlobno“ pitanje:

„Jesi li ti prijatelju tamo napravio neki posao – ili nisi? Jer ako nisi – kakav ti je to onda službeni put?“

Neko će (u moju odbranu?) reći da to nije pošteno pitanje, da se poslovni kontakti grade i učvršćuju godinama – ali ja ne mislim tako. Mislim da je ta tugaljiva priča o dugoročnim i neizvesnim komercijalnim naporima, samo izgovor za višedecenijsko satiranje državnih para od strane raznih „poslovnih predstavnika“ po belom svetu. Državne pare još uvek imaju tu veliku manu da su „lake“ – ko’ da su ničije. Zanemariću za sada činjenicu da su I TO NAŠE PARE, i koncentrisaću se na ono što je u mojoj moći…

Kada se privatni preduzetnici „švrćkaju“ Evropom, oni to rade za sopstveni teško stečeni Euro – koji moraju nekako i da vrate! Da ne pomislite da vešto izvrdavam odgovor na sopstveno pitanje – jasno i glasno: „Da, napravio sam posla bar toliko da pokrijem troškove, a ako bog da (zdravlja i pameti) biće ga i više…“ Ono što bi svima koji se nadju u sličnoj situaciji moglo da koristi (i tema je ovog posta) je odgovor na pitanje – KAKO? Nastavi sa čitanjem Go West (part III)

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...