PLATO – The final chapter?

plato prijekat

Poštovana gospodo,

U proteklih godinu dana u okviru projekta PLATO prešao sam put od zdravog skepticizma, do iskrenog oduševljenja. Mislim da je ideja Plato-a veoma korisna za MSP (i ne samo za njih), i da OBAVEZNO treba da se nastavi. I to iz bar tri razloga:

Na prvom mestu je svakako direktna koristi koju su (siguran sam) imali svi učesnici. To su kratkoročni efekti koji su se pokazali već u prvim mesecima projekta i vezani su za nove kontakte i direktnu razmenu informacija i mišljenja izmedju učesnika. Naravno – i konkretnu poslovnu saradnju.  Ovi efekti verovatno nisu spektakularni, ali su nove veze trajne, i sigurno će nastaviti da se razvijaju tokom vremena.

Na drugom mestu bih stavio ono što bi smo mogli nazvati popravljanjem kadrovskog kvaliteta MSP. Ili jednostavnije rečeno – nova znanja, veštine i ideje… Možda na svakom predavanju nismo uvek čuli nešto što već nismo znali, ali čak i kada smo samo rekapitulirali poznate činjenice – to „obnavljanje gradiva“ je moglo da bude veoma korisno. Meni se dešavalo da ne čujem ništa novo, ali da posle nekog sastanka imam utisak kako su mi se ideje iskristalisale i fokusirale, i da imam novi prilaz nekom problemu. Od nekoliko učesnika sam čuo skoro identičnu priču. Verujem da su mnogi dosta preispitivali sopstvenu praksu i organizaciju svojih kompanija pod utiskom predavanja, a naročito nakon posete Belgiji. Sama činjenica da smo „podigli glavu“ sa sopstvenog posla i malo se osvrnuli oko sebe imala je za posledicu da postavimo sebi i neka nova pitanja.  Kakvi god bili rezultati, činjenica je da se za učesnike programa PERSPEKTIVA  zauvek promenila, i da mnoge stvari sada gledaju na potpuno drugačiji način…

Na trećem mestu bih spomenuo koristi koje su verovatno najteže merljive, a tiču se dugoročnih efekata projekta. Verujem da će jedan broj firmi otkriti način (ili razviti postojeće opredeljenja) za okretanje izvoznim projektima ili nekom sličnom vidu medjunarodne saradnje. Uticaj B2B razgovora i razmene iskustava sa stranim MSP kompanijama (naročito u sprezi  sa novim elektronskim medijima i komunikacionim kanalima) je nemerljiv. Jedina praksa koja na duže staze može da obezbedi siguran i održiv razvoj naše privrede je dalje jačane i širenju takvih veza. Mislim da je DUGOROČNI STRATEŠKI INTERES  šire društvene zajednice (a to ona bar deklarativno i potvrdjuje) da se ovakve tendencije maksimalno podrže.

Nadam se da ta podrška neće ostati samo na rečima.

Miodrag Ristić,
direktor/vlasnik
Preduzeće za grafičku delatnost „Deto d.o.o“
Pančevo, Moravska 1/23

Srbija

Još o ovom projektu i mojim utiscima vezanim za posetu Belgiji pisao sam više puta na ovom blogu, Svi tekstovi su tagovani pod oznakom PLATO i možete ih videti pod ovim linkom.

Ovo pismo sam sastavio na molbu Koordinatora projekta gospodina  Aleksandra Nikolića iz PKS sa ciljem da na taj način dam svoju ličnu podršku nastavku ovog projekta

KAKO se dolazi do pravih rešenja?

kako se dolazi do pravih resenja

Spominjao sam već ovo, prvi put u komentaru na nekom blogu, a zatim još nekoliko puta u razgovoru sa raznim ljudima… Sve vreme bojažljivo očekujem da će neko da me pokroviteljski potapše po ramenu, i onako sa visine mi kaže: „Aa, to! To je stari štos… Iz knjige… (teorije, filma, intervjua)…“

Ali iako je ideja tako genijalno jednostavna i efikasna – izgleda da niko nije čuo za nju? A ja sam je pokupio, onako „uz put“, kao bezazlenu praktičnu smernicu. Potpuno nepretenciozno, naš mentor Jo Martens, pokušao je da nam pomogne da se bolje fokusiramo na hipotetički problem kojim smo se zabavljali na radionici u okviru predavanja o tehnikama brain-storminga (projekat Plato, pisao sam već o tome…) Odprilike ovako:

– Kada želite da se FOKUSIRATE na rešenje nekog problema, treba da što više puta uzastopno postavite pitanje  „KAKO ?“ Tada vas svaki odgovor vodi sve bliže rešenju problema…

Primer: Želimo da popravimo svoju finansijsku situaciju. KAKO? Tako što ćemo zaraditi više para. KAKO? Tako što ćemo smanjiti troškove. KAKO? Tako što ćemo pažljivo razmotriti svaki izdatak i postaviti sebi jednostavno pitanje: „da li možemo bez toga?“… (izgleda smo posle samo tri „KAKO“ stigli negde?)

Mnogi ljudi (firme, vlade…) postavljaju takodje pitanja – ali pogrešna – i zato ih svaki sledeći odgovor vodi sve dalje od rešenja problema.

Primer: Želimo da popravimo svoju finasijsku situaciju. ZAŠTO? Da bi mogli da dodjemo do vanrednih sredstava. ZAŠTO? Da bi stvorili realne izvore iz kojih ćemo finansirati strukturne reforme. ZAŠTO? Da bi tako ubrzali dinamiku  približavanja Evropskim standardima. ZAŠTO? Da bi na osnovu postignutog stepena harmonizacije iz Evropskih fondova mogli da povučemo ozbiljna dodatna sredstva. ZAŠTO? Da bi stvorili realne izvore iz kojih ćemo finasirati… Čekaj! Pa ovo smo već imali? Jel’ se mi to vrtimo u krug?

TO vam već zvuči poznato, zar ne?

.

Go West (part III)

Ili:“Pokaži pare!“

…Jer na kraju krajeva sve se svodi na to: „Show me the money!“ Ako ste čitali prethodna prvi i drugi nastavak, verovatno vam nije promakla činjenica da je moje putovanje u Belgiju (bar formalno) bilo službeno putovanje, pa je za očekivati jedno „zlobno“ pitanje:

„Jesi li ti prijatelju tamo napravio neki posao – ili nisi? Jer ako nisi – kakav ti je to onda službeni put?“

Neko će (u moju odbranu?) reći da to nije pošteno pitanje, da se poslovni kontakti grade i učvršćuju godinama – ali ja ne mislim tako. Mislim da je ta tugaljiva priča o dugoročnim i neizvesnim komercijalnim naporima, samo izgovor za višedecenijsko satiranje državnih para od strane raznih „poslovnih predstavnika“ po belom svetu. Državne pare još uvek imaju tu veliku manu da su „lake“ – ko’ da su ničije. Zanemariću za sada činjenicu da su I TO NAŠE PARE, i koncentrisaću se na ono što je u mojoj moći…

Kada se privatni preduzetnici „švrćkaju“ Evropom, oni to rade za sopstveni teško stečeni Euro – koji moraju nekako i da vrate! Da ne pomislite da vešto izvrdavam odgovor na sopstveno pitanje – jasno i glasno: „Da, napravio sam posla bar toliko da pokrijem troškove, a ako bog da (zdravlja i pameti) biće ga i više…“ Ono što bi svima koji se nadju u sličnoj situaciji moglo da koristi (i tema je ovog posta) je odgovor na pitanje – KAKO? Nastavi sa čitanjem Go West (part III)

Go West (part II)

.

Počeli su (verovali ili ne) da me pitaju: „Šta bi sa PART II ?“ Kao da su (zlobnici) predosetili da sam se našao u mišolovci. Pokušao sam da, najbolje što umem, prepričam četiri predavanja koje smo slušali, radionice, posete, B2B sastanke… I ispalo je predugačko i zamorno, smarački… Prva verzija teksta koja je  „pokrila“ samo prvi radni dan u Gentu – ispala je duža od 2000 reči. Tek tada sam shvatio da moram da promenim taktiku.

Umesto da vam objašnjavam slajdove, pokušaću da ih linkujem, kao i biografije predavača, prezentacije firmi koje smo posetili i sve ostale relevantne informacije – pa ko voli…

Ja ću se pozabaviti sa par ključnih reči koje su ostale da „zvone“ u vazduhu, za par zvukova, mirisa i boja… A vašoj inteligenciji (ili intuiciji?) ću da prepustim da sve to povežete u jednu smislenu celinu: Nastavi sa čitanjem Go West (part II)

Go West! (part I)

.

U prethodnom postu sam najavio putovanje u Belgiju. Sticajem (ne)srećnih okolnosti ispalo je malo komplikovanjije nego što smo se nadali: Beograd – Minhen – Amsterdam – Gent – Briž – Gent – Brisel – Minhen – Beograd. Za četiri dana promenio sam skoro sva prevozna sredstva koja vam padnu na pamet: taksi, avion, voz (metro), autobus, brod… Za to kratko vreme, odslušao sam 4 predavanja,  5 prezentacija, učestvovao u jednom „workshop-u“, obišao jednu ogromnu luku, jednu termoelektranu, i jedan tehnološki park (naučni institut). Imao sam razgovore sa mnogobrojnim poslovnim ljudima, formalne – koji su ličili na „blind-date“ ringišpil (ili pokretnu traku), i one neformalne koji su se dešavali sve vreme, po 16 sati svakog dana… Kad na sve to dodam i jednu svečanu večeru, dva koktela i dva radna ručka – prosto mi nije jasno kako sam pored svega toga uspeo da nadjem vremena i da malo prošetam ulicama Minhena i Genta, pa čak i da zaglavim fajront u nekim pivnicama i barovima…

I kako sada sve to smestiti u jedan post? Ništa lakše: umesto jednog – napisaću tri! U prvom (ovom) pozabaviću se (avan)turističkom stranom koja može da zatreba svima koji u skorije vreme krenu put Evropskih destinacija. U drugom ću pokušati da podelim sa vama svoje utiske iz poslovnog sveta, i sve ono što sam na ovom zanimljivom putovanju naučio, a u trećem… Videćemo! Do tada će se utisci valjda malo slegnuti, pa ćemo pokušati da zajedno izvučemo neke korisne zaključke. Nastavi sa čitanjem Go West! (part I)

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...