Go West (part II)

gent

Počeli su (verovali ili ne) da me pitaju: „Šta bi sa PART II ?“ Kao da su (zlobnici) predosetili da sam se našao u mišolovci. Pokušao sam da, najbolje što umem, prepričam četiri predavanja koje smo slušali, radionice, posete, B2B sastanke… I ispalo je predugačko i zamorno, smarački… Prva verzija teksta koja je  „pokrila“ samo prvi radni dan u Gentu – ispala je duža od 2000 reči. Tek tada sam shvatio da moram da promenim taktiku.

Umesto da vam objašnjavam slajdove, pokušaću da ih linkujem, kao i biografije predavača, prezentacije firmi koje smo posetili i sve ostale relevantne informacije – pa ko voli…

Ja ću se pozabaviti sa par ključnih reči koje su ostale da „zvone“ u vazduhu, za par zvukova, mirisa i boja… A vašoj inteligenciji (ili intuiciji?) ću da prepustim da sve to povežete u jednu smislenu celinu:

„BRIK“

Ovo nije reč već skraćenica: „Brazil Rusija Indija Kina“. Taj termin se mogao čuti više od par desetina puta na predavanjima, u susretima, formalnim i neformalnim razgovorima. Neke od zemalja iz skraćenice su posebno često spominjane. Kao da „na zapadu“ niko ne razgovara niočemu drugom…

„Good-enough“

Dovoljno dobro. Dovoljno dobar kvalitet (proizvoda i/ili usluga). Termin koji nisam prvi put čuo, ali sam prvi put stvarno shvatio koliki je njegov uticaj na svet u kome živimo, a pogotovo na svet u kome ćemo uskoro živeti. Primeri? Npr Skype, ili MP3 … Ili sve veća gomila raznih „besplatnih“ proizvoda i usluga koji nikada ne mogu biti toliko loši koliko (malo) koštaju. I još veća armija potrošača koji su VEOMA zadovoljni ovakvim transakcijama. Termin koji se direktno nadovezuje je „besplatna ekonomija“. Od ova dva koncepta se i najvećim umovima današnjice vrti u glavi, ali definitivno sveti gral nove ekonomije nije potraga za prestižom i kvalitetom, odnosno BRENDOM (u starom smislu značenja reči) – već za stvarima koje su DOVOLJNO DOBRE (šta god to značilo).

„Demografska eksplozija“

Sad se sigurno pitate – pa šta tu ima novo? To smo čuli sto puta: sve veći broj siromašnih, neobrazovanih, gladnih i bosih… E u tome i jest štos! POJMA VI NEMATE:  sve veći broj vrlo OBRAZOVANIH,  sve bolje PLAĆENIH, sve zdravijih, dugovečnijih, LJUDI KOJI SU BAR JEDNAKO DOBRI KAO MI (ako ne i bolji). Dodatno objašnjenje ovoga je povezano uz termin:

„LeapFrog“

Grad Kairo ima 18-20 miliona stanovnika (u zavisnosti od doba dana) od kojih sam nekoliko upoznao u Belgiji. Jedan od njih je bio direktor Afričkog odeljenja „Unilevera“, a drugi  top-menadžer iz jedne od nekoliko njihovih telekomunikacionih kompanija. Taj drugi je, osim Engleskog, tečno govorio i Holandski. Naš mentor na radionici Jo Martens je imao dosta ličnog i profesionalnog iskustva u Africi pa se rasplamsala zanimljiva diskusija… Na kraju se ispostavilo se da je 3G telekomunikaciona infrastruktura mnogo kvalitetnija i raširenija npr. na jugu afrike nego u Evropi. To se zove „LeapFrog“ – ili žablji skok. Mlade ili slabe ekonomije imaju jednu veliku prednost: teoretski je moguće preskočiti zastarele tehnologije i odmah skočiti u budućnost. Naravno ukoliko ste dovoljno pametni,  i/ili niste preterano korumpirani…

„Produktivnost“

Zvuči vrlo elementarno? Djavola! U elektrani koju smo posetili 500 megavata pravi 3 čoveka u smeni. Zamislite da u celom Obrenovcu radi 12 ljudi? Pitao sam: kako pravite godišnji remont? Odgovor? Dodju ljudi iz drugih elektrana i njih 100-tinak završe ceo posao za dve nedelje.

Na aerodromu u Briselu ne postoje šalteri za čekiranje karata (ili ih bar ja nisam video). Postoje AUTOMATI za čekiranje karata. Ubacite pasoš i preko touch-screen-a izaberete destinaciju i mesto u avionu. Možete da ubaciti kreditnu karticu i da doplatite (ili kupite) kartu… Nebitno je da li kupujete kartu za avion, ili metro, čokoladicu, konzervu ili sendvič… Automati za sve i svašta su na svakom ćošku.  Priča o produktivnosti se pre ili kasnije završava sa automatima.

Ali pravo pitanje je: Šta li rade sa nezaposlenima? Možda to ima neke veze sa sledećom temom:

„Znanje“

Naučni institut koji smo posetili pravi 150 komercijalnih patenata godišnje iz raznih oblasti, i ostvaruje godišnji prihod po osnovu autorskih prava u visini BDP-a neke zaostale zemlje. Dodatna kontraverza je u činjenici da je jedan od glavnih klijenata instituta  čuvena kompanija „Mosanto“ koja se bavi genetki modifikovanom hranom. Na lokalnom univerzitetu studira 32.000 studenata, a radi preko 7.000 ljudi (grad ima oko 200.000 stanovnika).

Ali priča ima i drugih nivoa: obišao sam desetak prodavnica u pokušajima da kupim malo čokolade, neke igračke,  još neke sitnice, svratio sam na buvlju pijacu i u nekoliko restorana i pabova… Bio sam na ovaj ili onaj način u kontaktu sa bar dvadesetak ljudi raznih profila, obrazovanja, i životne dobi. Svi su više nego solidno govorili Engleski. (i svi su bili vrlo ljubazni?)

Treći nivo: grad je nastao i razvija se oko rečne luke (svaka eventualna sličnost sa lukama u Pančevu ili Beogradu je sasvim slučajna i VRLO MALO verovatna). U luci i oko nje radi 65.000 ljudi. Pogoni za reciklažu sekundarnih sirovina (preradjuju se čak i fekalije),  prerada egzotičnog drveta, prehrambena industrija, gradjevinski materijal, trgovina. Specijalan cement se proizvodi od šljake koja nastaje prilikom prerade otpadnog gvoždja. Na krovu cementare živi par sokolova koji imaju i mlade, a u luci ima i ribe. Cela luka podseća na lepo negovan park. Nema ni jednog dimnjaka, ali ima dosta vetrenjača koje proizvode struju. Ekologija ovde nije šuplja fraza već način života.

„Evropa nema alternativu“

„Naj-Evropskija“ Evropska  tekovina je Evro-skepticizam. Prosto vrišti svuda gde god da se okrenete. Svim Evropljanima su oči uprte negde drugde. Mnogi se i profesionalno bave izmeštanjem Evrope na istok (zapad ili jug). Jedan od predavača kaže: „Mi se bavimo logistikom i moramo da pratimo u stopu naše velike klijente (multinacionalne kompanije) – a svi oni ODLAZE…“ Evropljani zaista nemaju alterativu…

Kad mi sa Balkana najzad stignemo tamo oni će svi već biti na nekom drugom mestu.

„Derivati“

Čudna je koncidencija (a ne znam da li je to neko već primetio) da su i poslednju zaista veliku svetsku krizu (onu oko nafte) izazvali DERIVATI (samo oni naftini). Za ove finansijske DERIVATE koji su izazvali savremeni kolaps bankarskog sistema su svi čuli, ali nisam još sreo nikoga ko bi mogao da ih jasno objasni. U tome je zapravo i suština: sve je to jedna tako nategnuta priča da (citiram): „…svi su (bankari) znali da su te hartije od vrednosti SRANJE, pošto su ih i sami emitovali, ali su morali i da ih kupuju jer su ih na to terali njihovi akcionari…“ Na kraju su svi čekali da se sruši kula od karata, i brinuli su samo da ne budu oni ti na koje će se sve srušiti. Pronašao sam negde podatak da je ukupna berzantska vrednost svih kompanija na svetu oko 50 triliona, a ukupna masa „fiktivnog novca“ (koji nema nikakvo pokriće, a i dalje je u opticaju) oko 700 triliona. Jedna od teorija je da su to zapravo one pare koje paraziti iz vlasti decenijama pumpaju (uz pomoć raznih trikova) u banke, da bi mogi da žive na svojim „deficitima“, ili što bi deda-Miloje rekao: „oće leba bez motike…“

Zaključak: svi mi smo kao muva na dečijem balonu…

„Zvezda“

Jednoj šarmantnoj devojci sam obećao da će da bude zvezda ovog teksta. Sa Karolien sam razgovarao na banketu povodom godišnjice „Plato-a“, vrlo opušteno, o svemu i svačemu. Dotakli smo se i nekih sasvim filozofskih (a u isto vreme vrlo ličnih) tema kao što su lična ispunjenost, zadovoljstvo i sreća, prijateljstvo, sistem vrednosti… Otkrila mi je da moj slatki gradić iz bajke nosi i neslavan rekord po broju samoubistava, da su mnogi ljudi dezorjentisani i nesrećni, da sve više ljudi (poput nje) traga za smislom izvan materijalnog sveta… I da to traganje u današnje vreme i na ovom mestu – nije nimalo lak ni izvestan posao. Mislim da smo se VRLO DOBRO razumeli…

Ovde bi trebalo da završim. Bilo bi najbolje da vas pustim da sami izvučete svoje zaključke, ali ne mogu da odolim a da ne kažem još samo jednu rečenicu:

Izgleda da ovaj naš mali svet činimo mi sami – a sve ostalo je tek dekoracija.

Šta vi mislite?
.

Slični postovi:

11 Responses

  1. Milko Grmuša

    "Good enough": očigledno da Del Boj nikad ne zastarijeva. Naravno da ću sa neta da skinem neki program koji mi suštinski koristi za ono što mi je potrebno, i neću kupovati neko čudo od tehnike za deset evra. Mada, potpuno je jasno da filozofija "good enough" jeste filozofija prosjeka, mediokriteta..ali, šta da se radi.

    "preradjuju se čak i fekalije": ovo me podsjeti na onu scenu u Tesnoj koži, kad Japanac priča đacima kako u Japanu ljudi uzmu ono što se na Balkanu smatra djubretom, pa to recikliraju i jedu 🙂

    Ovaj tekst ti je bolji od prethodnog, iako je i taj prvi odličan. Očekujem i treći dio 🙂

  2. Retka Zverka

    Opet sam došla da te hvalim iz sve snage. Mlogo dobar članak si napisao. Dobro si ti skontao za "derivate", sledeći balon pred pucanjem je tozla. 🙂 Mene baš zanimaju te "ljudske priče" na trulom Zapadu, možda ih udeneš u sledećem nastavku. 🙂

  3. Miodrag Ristic

    @Alexandra Einstein – Hvala! Veliki kompliment od nekoga ko (ako se ne varam) živi negde "tamo daleko"…

    @Milko Grmuša – Mislim da je "Good enough" nešto više – da predstavlja mogući izlaz iz potrošačkog pakla u koji sve brže tonemo. Imao sam tu neku ideju da umesto one fraze "Reuse, Reduce, Recycle" može da se sve svede na dva "R" – "Reconsider & Refuse" – U protivnom jedino delotvorno rešenje za ekološke/ekonomske probleme ostaje masovni genocid.

    @Retka Zverka – Balon će da pukne, to je sigurno, samo me teši nešto što je rekla jedna profesorka sa našeg univerziteta: "Šta mislite koju Koreju je kriza više pogodila – Južnu ili Severnu? A na koju od ove dve ekonomije naša ekonomija više podseća?"

    Nije baš žablji skok, više kako neka žablja kaka.

  4. Milja Lukic. Tu i tamo

    Ovo me je nasmejalo: "Kad mi sa Balkana najzad stignemo tamo oni će svi već biti na nekom drugom mestu."
    Jes' vala, tačno!

  5. Miodrag Ristic

    @Milja Lukić – Drago mi je ako sam te nasmejao (pa makar i kiselo). Sve mi nešto od jutros u mislima ovi "naši" huligani na službenom putu u Italiji, pa nešto razmišljam kako je sve relativno: Iz njihove perspektive je veliki korak "u karijeri" zaglaviti Italijanski zatvor. Dobijaju tri-u-jedan – životni konfor, stručno usavršavanje, i visok društveni status… Isto čemu se i mi (uzalud?) nadamo.

  6. Pedya

    Sjajan post, al' posebno mi se sviđa kraj 🙂 – "ovaj naš mali svet činimo mi sami – a sve ostalo je tek dekoracija". To me podseća na jednu misao koju sam ranije sreo, a koja (otprilike) kaže "u životu nije bitno šta nam se dešava, već kako mi na to reagujemo"… 😉

  7. Guru

    Kao "Hodoljublje" Zuka Džumhura nekada,hehehe, moderni Evlija Čelebija. 🙂 Odlično, podigao si očekivanja, sada III deo mora biti spektakl, mada mislim da je teško nadmašiti ovako nadahnut post.
    Sve što si napisao me navodi na pomisao da globalna podela rada postoji i da BRIK razvija sekundarni sektor, a Evropa tercijarni (ne sele se evropljani već sekundarni sektor 😉 ), da good enough proizvodi potvrđuju tezu opensource pokreta da razvoj tehnologije razvija korisničku bazu samim tim i povećava tržište što će se na kraju kroz prodaju hardvera višestruko isplatiti. Derivati su ulaganje u budućnost i moje skromno mišljenje je da bez njih ne bi ni došli do ove globalne podele rada i mogućnosti da izaberemo dva R ( odlična definicija by the way ) umesto masovnog genocida. Malo su previše ulagali hehehe pa sada ima problema, ali automatizacija i produktivnost ukazuju na nove horizonte i rešenje krize kroz novu industrijsku revoluciju ( ka vazda hehehe), a tu će nam opet trebati derivati da se kladimo na budućnost.

  8. Miodrag Ristic

    @Pedya – A ja sam baš pokušao da te "navučem" da komentarišeš sudar brenda i "good enough" filozofije (pa da svi nešto naučimo)… Nema veze – biće prilike…

    @Guru – Moj otac se nekada družio sa Zukom (ja sam bio suviše mali pa ga se ne sećam), ali znam da smo tih godina (ali i mnogo kasnije) svi bili zaraženi "skitanjem". U to vreme putovanje nije trajalo onoliko koliko ti treba da negde stigneš – već onoliko koliko ti treba da sve obidješ što uz put vredi videti…

    I ono što generalno provejava kroz sve savremene (ekonomske i druge) trendove je ubrzanje koje se otelo kontroli. U suštini – ništa novo, jer je to nešto što se konstantno dešava oduvek (svaki sledeći period u istoriji je trajao kraće nego prethodni). Jedini "mali problem" je što ljudi i dalje ne mogu da trče brže od 9 sekundi na 100 metara, i što izgleda više ne mogu da stignu istoriju… Da li to znači da smo došli do njenog kraja?

    Ali svaki kraj je neki novi početak.
    .

  9. Pedya

    Hehe… Evo, "navukao" si me. 😉
    Sudar brendova i "good enough" filozofije se najbolje vidi na rafovima samoposluga, gde su privatne marke (private lebel) predstavnici "good enough" proizvoda. Kad su vremena teška (ili bar teža nego obično) dolazi do velike ekspanzije privatnih marki. One obično nisu vrhunski, ali su dovoljno dobri proizvodi, sa cenom koja je primetno niža nego za brendove iste kategorije, jer se privatne marke praktično ne reklamiraju – njih prodaje upravo odnos cena/kvalitet. Interesantno je i to da kad kriza prođe, nivo prodaje privatnih marki ne pada drastično, jer se ljudi naviknu da kupuju "dovoljno dobre" proizvode po zaista dobrim cenama. Uostalom, "isterivanje glanca" dosta košta a rezlike koje se postižu nisu tako velike (na čuvenoj "S" krivoj ta aktivnost "glancanja" je pri vrhu slova S, u delu sa jako malim nagibom gde su ulaganja velika, a mali dobitak). To ima smisla kod luksuzne robe (mada se i tu "luksuz" postiže brendiranjem više nego zaista vrhunskim kvalitetom), ali se tržište za takvu robu sve više smanjuje – ljudi žele (dovoljno) dobar kvalitet po pristojnoj ceni. Prošlo je vreme kad su ljudi bili spremni da plaćaju ekstra sume za "ekstra vrednosti"…

  10. Miodrag Ristic

    @Pedya – Ono što su nam svima privatne marke "otkrile" je da solidan deo maloprodajne cene odpada na troškove advertajzinga (i da je taj procenat sve veći što su brendovi "jači").

    Generalno gledano – savremeni potrošač je sve "pametniji", ima sve više komunikacionih kanala, čak i neke oblike organizovanja. I svi ti trendovi traju već neko vreme (i verovatno će se nastaviti u budućnosti).

    Meni to miriše na ozbiljne probleme za sve one poslovne ljude koji sve to ne razumeju na vreme.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *