Go West (part II)

Miodrag Ristić

M.R.

You may also like...

11 Responses

  1. Alexandra Einstein kaže:

    Sjajan post!

  2. Milko Grmuša kaže:

    "Good enough": očigledno da Del Boj nikad ne zastarijeva. Naravno da ću sa neta da skinem neki program koji mi suštinski koristi za ono što mi je potrebno, i neću kupovati neko čudo od tehnike za deset evra. Mada, potpuno je jasno da filozofija "good enough" jeste filozofija prosjeka, mediokriteta..ali, šta da se radi.

    "preradjuju se čak i fekalije": ovo me podsjeti na onu scenu u Tesnoj koži, kad Japanac priča đacima kako u Japanu ljudi uzmu ono što se na Balkanu smatra djubretom, pa to recikliraju i jedu 🙂

    Ovaj tekst ti je bolji od prethodnog, iako je i taj prvi odličan. Očekujem i treći dio 🙂

  3. Retka Zverka kaže:

    Opet sam došla da te hvalim iz sve snage. Mlogo dobar članak si napisao. Dobro si ti skontao za "derivate", sledeći balon pred pucanjem je tozla. 🙂 Mene baš zanimaju te "ljudske priče" na trulom Zapadu, možda ih udeneš u sledećem nastavku. 🙂

  4. Miodrag Ristic kaže:

    @Alexandra Einstein – Hvala! Veliki kompliment od nekoga ko (ako se ne varam) živi negde "tamo daleko"…

    @Milko Grmuša – Mislim da je "Good enough" nešto više – da predstavlja mogući izlaz iz potrošačkog pakla u koji sve brže tonemo. Imao sam tu neku ideju da umesto one fraze "Reuse, Reduce, Recycle" može da se sve svede na dva "R" – "Reconsider & Refuse" – U protivnom jedino delotvorno rešenje za ekološke/ekonomske probleme ostaje masovni genocid.

    @Retka Zverka – Balon će da pukne, to je sigurno, samo me teši nešto što je rekla jedna profesorka sa našeg univerziteta: "Šta mislite koju Koreju je kriza više pogodila – Južnu ili Severnu? A na koju od ove dve ekonomije naša ekonomija više podseća?"

    Nije baš žablji skok, više kako neka žablja kaka.

  5. Milja Lukic. Tu i tamo kaže:

    Ovo me je nasmejalo: "Kad mi sa Balkana najzad stignemo tamo oni će svi već biti na nekom drugom mestu."
    Jes' vala, tačno!

  6. Miodrag Ristic kaže:

    @Milja Lukić – Drago mi je ako sam te nasmejao (pa makar i kiselo). Sve mi nešto od jutros u mislima ovi "naši" huligani na službenom putu u Italiji, pa nešto razmišljam kako je sve relativno: Iz njihove perspektive je veliki korak "u karijeri" zaglaviti Italijanski zatvor. Dobijaju tri-u-jedan – životni konfor, stručno usavršavanje, i visok društveni status… Isto čemu se i mi (uzalud?) nadamo.

  7. Pedya kaže:

    Sjajan post, al' posebno mi se sviđa kraj 🙂 – "ovaj naš mali svet činimo mi sami – a sve ostalo je tek dekoracija". To me podseća na jednu misao koju sam ranije sreo, a koja (otprilike) kaže "u životu nije bitno šta nam se dešava, već kako mi na to reagujemo"… 😉

  8. Guru kaže:

    Kao "Hodoljublje" Zuka Džumhura nekada,hehehe, moderni Evlija Čelebija. 🙂 Odlično, podigao si očekivanja, sada III deo mora biti spektakl, mada mislim da je teško nadmašiti ovako nadahnut post.
    Sve što si napisao me navodi na pomisao da globalna podela rada postoji i da BRIK razvija sekundarni sektor, a Evropa tercijarni (ne sele se evropljani već sekundarni sektor 😉 ), da good enough proizvodi potvrđuju tezu opensource pokreta da razvoj tehnologije razvija korisničku bazu samim tim i povećava tržište što će se na kraju kroz prodaju hardvera višestruko isplatiti. Derivati su ulaganje u budućnost i moje skromno mišljenje je da bez njih ne bi ni došli do ove globalne podele rada i mogućnosti da izaberemo dva R ( odlična definicija by the way ) umesto masovnog genocida. Malo su previše ulagali hehehe pa sada ima problema, ali automatizacija i produktivnost ukazuju na nove horizonte i rešenje krize kroz novu industrijsku revoluciju ( ka vazda hehehe), a tu će nam opet trebati derivati da se kladimo na budućnost.

  9. Miodrag Ristic kaže:

    @Pedya – A ja sam baš pokušao da te "navučem" da komentarišeš sudar brenda i "good enough" filozofije (pa da svi nešto naučimo)… Nema veze – biće prilike…

    @Guru – Moj otac se nekada družio sa Zukom (ja sam bio suviše mali pa ga se ne sećam), ali znam da smo tih godina (ali i mnogo kasnije) svi bili zaraženi "skitanjem". U to vreme putovanje nije trajalo onoliko koliko ti treba da negde stigneš – već onoliko koliko ti treba da sve obidješ što uz put vredi videti…

    I ono što generalno provejava kroz sve savremene (ekonomske i druge) trendove je ubrzanje koje se otelo kontroli. U suštini – ništa novo, jer je to nešto što se konstantno dešava oduvek (svaki sledeći period u istoriji je trajao kraće nego prethodni). Jedini "mali problem" je što ljudi i dalje ne mogu da trče brže od 9 sekundi na 100 metara, i što izgleda više ne mogu da stignu istoriju… Da li to znači da smo došli do njenog kraja?

    Ali svaki kraj je neki novi početak.
    .

  10. Pedya kaže:

    Hehe… Evo, "navukao" si me. 😉
    Sudar brendova i "good enough" filozofije se najbolje vidi na rafovima samoposluga, gde su privatne marke (private lebel) predstavnici "good enough" proizvoda. Kad su vremena teška (ili bar teža nego obično) dolazi do velike ekspanzije privatnih marki. One obično nisu vrhunski, ali su dovoljno dobri proizvodi, sa cenom koja je primetno niža nego za brendove iste kategorije, jer se privatne marke praktično ne reklamiraju – njih prodaje upravo odnos cena/kvalitet. Interesantno je i to da kad kriza prođe, nivo prodaje privatnih marki ne pada drastično, jer se ljudi naviknu da kupuju "dovoljno dobre" proizvode po zaista dobrim cenama. Uostalom, "isterivanje glanca" dosta košta a rezlike koje se postižu nisu tako velike (na čuvenoj "S" krivoj ta aktivnost "glancanja" je pri vrhu slova S, u delu sa jako malim nagibom gde su ulaganja velika, a mali dobitak). To ima smisla kod luksuzne robe (mada se i tu "luksuz" postiže brendiranjem više nego zaista vrhunskim kvalitetom), ali se tržište za takvu robu sve više smanjuje – ljudi žele (dovoljno) dobar kvalitet po pristojnoj ceni. Prošlo je vreme kad su ljudi bili spremni da plaćaju ekstra sume za "ekstra vrednosti"…

  11. Miodrag Ristic kaže:

    @Pedya – Ono što su nam svima privatne marke "otkrile" je da solidan deo maloprodajne cene odpada na troškove advertajzinga (i da je taj procenat sve veći što su brendovi "jači").

    Generalno gledano – savremeni potrošač je sve "pametniji", ima sve više komunikacionih kanala, čak i neke oblike organizovanja. I svi ti trendovi traju već neko vreme (i verovatno će se nastaviti u budućnosti).

    Meni to miriše na ozbiljne probleme za sve one poslovne ljude koji sve to ne razumeju na vreme.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *