Ludilo vremena

posted in: Flash-backs | 10

Pogledam jutros blog (u prolazu) i vidim da je prošlo skoro nedelju dana od prošlog posta. Da li sam se prepustio dokolici iz prethodnog teksta? Teško. Naprotiv? Ma, ne znam…

Vreme je ponekad kao glina. Kad je Anštajn pokušavao da objasni svoju teoriju relativiteta pravio je poredjenje (koje – ironično- nema nikakve veze sa njegovom teorijom), izmedju dva čoveka u različitoj situaciji. Prvi sedi na usijanoj peći,  a drugi u društvu lepe devojke… Mogu da zamislim zadovoljne Američke domaćice koje su odlazile kući sa idejom da su „provalile“ Anštajnovu teoriju. Zapravo, one su bile jednako pametne kao i pre susreta sa velikim naučnikom. Sa druge strane – on je uštedeo nešto energije, a svi zajedno su potrošili samo malo vremena… Uzalud?

Pritisnuo sam „enter“, prešao u novi red – i čekam… A vreme teče… Možda znam šta bih hteo da kažem, samo mi reči ne dolaze onako brzo koliko bi hteo. A možda zapravo ni nemam pojma čemu bi sve ovo trebalo da služi, već samo sledim neku unutrašnju (nedefinisanu) potrebu. Tek da mi prodje vreme…

U „Zapisima pored puta“ Ivo Andrić je desetak puta pokušavao da formuliše jednu misao, a oni koji su iz njegove zaostavštine „sklepali“ tu knjigu, pokupi su sve te nespretne pokušaje, i nemilosrdno ih izneli na svetlost dana. Iako je takvo nasilje za osudu, tim nasilnicima dugujemo i zahvalnost što su nam omogućili da vidimo kako je mukotrpna potraga za savršenstvom, koliko VREMENA i energije treba da bi se izbrusila jedna jedina misao.

Ja sam davno odustao od toga. A ta Andrićeva, nikad završena misao je glasila (odprilike): „Gde to žurite! Sagorećete kao kometa! – A iza vas će ostati samo slinav trag, kao iza puža…“ Daleko od savršenog, ali NAŠE VREME je odustalo od savršenstva. Vreme više nije resurs, vreme je cilj sam za sebe. Oba lika u Andrićevoj basni su gubitnici, a trećeg nema. Osim ako treći nije pisac? Ali u odnosu na tu misao – i pisac je gubitnik jer nije uspeo da je dovede do savršenstva. Četvrta strana bi mogli da budemo mi čitaoci, takodje gubitnici pošto iz svega ne možemo da izvučemo nikakvu korist ni upotrebljivu pouku. Možda, kad bi imali malo VREMENA da o svemu razmislimo na miru… Ali vreme leti… Sve brže i ludje…

Pomahnitalo vreme – juri kroz ništavilo…

.

Slični postovi:

10 Responses

  1. Retka Zverka

    Ne mogu da odolim a da (se) ne pitam šta je (skrivena) poruka ovog posta. 🙂 Ipak, valja mi primetiti da što pre poludiš, to ti je bolje – uklapaš se u okruženje. 🙂

  2. Miodrag Ristic

    Pa moraš priznati da ovako mnogo lepše zvuči nego da sam napisao kako sam za vikend farbao ogradu na terasi, i sad imam upalu mišića (a nisam stigao da završim, zbog kiše). Nimalo poetski! A što se ludila tiče – uklapam se ja super, i ludo se zabavljam. Uglavnom.

  3. Pedya

    Što se relativnosti vremena tiče, postoji jedno vrlo jednostavno objašnjenje (čudi me da se Ajnštajn nije toga setio ;)) – brzina proticanja vremena direktno zavisi od toga s koje strane vrata WC-a se nalaziš… 😉

  4. Milko Grmuša

    Znaš kako su boljševici rješavali probleme? Ako ne znaš, evo šta bi ti drug Crni odgovorio 😉

    Druže, vremena svakako nema. Džabe si krečio. A i da ga ima, mi bismo ga razvalili, revolucionisali i napravili jedan novi, moderniji i bolji.

  5. Retka Zverka

    Slažem se sa tobom što se nepoetike tiče oko tih raznih radnji. Ipak sam ja "majstor" za takve gluposti. :-)) Nego, nastavi ti sa farbanjem, "klin se klinom" izbija. 🙂

  6. amarilis.online

    Pomahnitalo vreme – juri kroz ništavilo…

    E sa ovim se slažem 100 %.

    U međuvremenu je ipak važno dobro se zabaviti….

  7. Miodrag Ristic

    @pedya – od Anštajna čovek može štošta da nauči: npr da ne gubi energiju na one koji toga nisu vredni…

    @Milko – vidim da se već uživljavaš u "tematsko okruženje" Druže Šumski (iz grmlja i žbunja, da ne kažem šume…)

    @Retka Zverka – toliko sam uporan da su već počeli u komšiluku da me čudno gledaju i da se došaptavaju kad prodjem ("To je ONAJ što farba ogradu 3 dana po kiši…")

    @amalilis.online – uvek je važno zadržati pozitivan stav. Može se desiti da nam jednog dana jedino to ostane od svega što smo imali…

  8. Retka Zverka

    Poslednja rečenica u poslednjem komentaru ti je baš dobra. Uz dodatak – da zadržimo i dostojanstvo.

  9. Miodrag Ristic

    Dostojanstvo? To je toliko krupna tema da traži ceo post. Ne mogu sad da tražim citat pa ću pokušati po sećanju: "Ono što nam nikada ne mogu oduzeti je naš doživljaj civilizacije i kulture. To se ne kupuje i ne poseduje, već je potrebno uložiti LIČNI NAPOR da bi sve to postalo neotudjivi deo nas…" (Nadam se da se Hese ne prevrće u grobu, pošto sam ovo "prepričao" svojim rečima)

  10. Milko Grmuša

    Naravno, nikad nisam imao problem sa identifikacijom, ukoliko istu zahtjevaju naučni razlozi :))

    Srećom, od levih skretanja sprečava me porodična tradicija-u prevodu, moje prezime je Bush :)))

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *