Marketing i supa iz kesice

Supa iz kesice (u intelektualnim krugovima poznata i kao INSTANT-supa) je vrlo jednostavna. Za razliku od princess-krofni (iz prethodnog posta) ovo može svako: sipaš sadržaj u vrelu vodu i to je to… Ukoliko ste baš totalna dileja, na poledjini postoji i uputstvo (mada mislim da je namenjeno maloj deci i retardiranim osobama) – u svakom slučaju uspeh je ZAGARANTOVAN!

Moram HITNO da napustim ove „stilske figure“ inače rizikujem da me (ponovo) pogrešno razumeju. Dakle: ako su „princess-krofne“ = BREND (koji po logici stvari ne može da uspe svima, jer bi onda izgubio najvažniji aspekt – ekskluzivnost), šta bi onda bila „supa iz kesice“?

Morao sam da smislim novu reč za to: „BREND-oliki proizvodi“ (ili „BREND-olike firme“). Šta je sad pa to? Okrenite se malo oko sebe i pogledajte bolje. Toga je toliko da bukvalno gazimo po tome! Gde god pogledate, šta god pogledate, ispod svakog kamena – ispuzaće neki mali prljavi djavo, i zakmečaće: „Kad porastem biću BREND!“
…

Najbolji dokaz koliko je lako napraviti BREND-olikog je upravo u količini istih koji nas zasipaju sa svih strana. Jedan do drugog se ponosno razmeću BREND-olika banka, odmah pored BREND-olike pekare, ulicom prolaze BREND-oliki taksisti, sa bilborda preko puta smeše nam se BREND-olike napolitanke, a na kartonskoj kutiji pradavac nam nudi i BREND-olike čarape, dezodaranse i štapiće za uši… Sve moj-brend do mojega!

Više se ne kaže „oslikavanje“ već „brendiranje“, ne kaže se „roba poznatog porekla“ – već „brendirana roba“… U svakoj oblasti masovne proizvodnje (i usluga) postoji „dress-code“ po kome je propisana OBAVEZNA brend-stilizacija „po konvenciji“. Mogućnosti „kreativnog“ izražavanja su pritom (samo naizgled) neograničene, ali krajnji efekat je upravo suprotan: sve to na kraju uglavnom liči na one splačine iz kesice…

Zašto? Uglavnom zato što se poštuju tzv. „oprobani recepti“, čitaju i primenjuju best-seler knjige, „kreativni“ deo poverava se mahom „proverenim“ agencijama, a one kao na pokretnoj traci „štancuju“ BREND-olike. Jedini logičan rezultat masovne proizvodnje „po receptu“ je unificiranost. Unificiranost je matematičkim jezikom rečeno “ <> “ od originalnosti, tj „eksluzivnosti“ što bi trebalo da bude ključna odlika brenda. Naravno, oko toga se nećemo složiti. Ako bi prihvatili logiku da „može biti samo jedan“ to bi bila smrt za ekonomiju u kojoj živimo. Zato je izmišljen onaj idiotski izraz „TOP BRAND“ (kao: postoje VELIKI i mali – sic!)

Prava istina se NE ISPLATI NIKOME! Pre svega ne isplati se marketinškim stručnjacima pošto ih ostavlja bez Svetog Grala. Ne isplati se ni klijentima pošto ih ostavlja same i nezaštićene u sred tržišnog haosa. Prava istina je surova i glasi da je Veliki Uspeh – IZUZETAK od pravila. Prava istina je da je jedina bitna stvar koja spaja „Velike“ (prave) brendove ta da se RAZLIKUJU (drugačije rečeno: NIŠTA! – ne spaja ih ništa bitno).

Mogao bih (zlobno) da primetim i da je većina brendova to postala PRE nego što su ih se dočepali marketinški stručnjaci, ali to bi već vodilo u beskrajnu polemiku. Osim toga to verovatno nije ni istina (ili bar nije PRAVILO) Običnom logičkom dedukcijom može se braniti činjenica da se originalnost ne povinuje ni jednom pravilu. Onog trenutka kada se neko takvo pravilo uspostavi – originalnost se „seli“ dalje…Treba, dakle, čitati knjige (i ovakve tekstove) da bi smo znali šta NE TREBA DA RADIMO pošto će već sutra 5 ili 10 hiljada ljudi raditi isto to. (osećate li BLAGU ironiju?)

„Pravila“ koja bezuspešno tražimo dolaze iz one Hayek-ovske svakodnevne „tržišne“ pameti koja je antipod precenjenoj akademskoj mudrosti marketing-establišmenta. Ta „pravila“ su trenutne reakcije na trenutne okolnosti, i više liče na poeziju ili šah. Možda je jedna od poenti u tome da svako može da igra šah (neko na klupi u parku, a neko…)

Pa, šta nam ostaje kad „otresemo“ sa sebe sve te silne mistifikacije, trgovačke štosove, babske bajalice, gomilu šupljeg slenga? Kao i uvek kad napravimo pun krug:

Opet smo na početku
.