Marketing i supa iz kesice

Supa iz kesice (u intelektualnim krugovima poznata i kao INSTANT-supa) je vrlo jednostavna. Za razliku od princess-krofni (iz prethodnog posta) ovo može svako: sipaš sadržaj u vrelu vodu i to je to… Ukoliko ste baš totalna dileja, na poledjini postoji i uputstvo (mada mislim da je namenjeno maloj deci i retardiranim osobama) – u svakom slučaju uspeh je ZAGARANTOVAN!

Moram HITNO da napustim ove „stilske figure“ inače rizikujem da me (ponovo) pogrešno razumeju. Dakle: ako su „princess-krofne“ = BREND (koji po logici stvari ne može da uspe svima, jer bi onda izgubio najvažniji aspekt – ekskluzivnost), šta bi onda bila „supa iz kesice“?

Morao sam da smislim novu reč za to: „BREND-oliki proizvodi“ (ili „BREND-olike firme“). Šta je sad pa to? Okrenite se malo oko sebe i pogledajte bolje. Toga je toliko da bukvalno gazimo po tome! Gde god pogledate, šta god pogledate, ispod svakog kamena – ispuzaće neki mali prljavi djavo, i zakmečaće: „Kad porastem biću BREND!“


Najbolji dokaz koliko je lako napraviti
BREND-olikog je upravo u količini istih koji nas zasipaju sa svih strana. Jedan do drugog se ponosno razmeću BREND-olika banka, odmah pored BREND-olike pekare, ulicom prolaze BREND-oliki taksisti, sa bilborda preko puta smeše nam se BREND-olike napolitanke, a na kartonskoj kutiji pradavac nam nudi i BREND-olike čarape, dezodaranse i štapiće za uši… Sve moj-brend do mojega!

Više se ne kaže „oslikavanje“ već „brendiranje“, ne kaže se „roba poznatog porekla“ – već „brendirana roba“… U svakoj oblasti masovne proizvodnje (i usluga) postoji „dress-code“ po kome je propisana OBAVEZNA brend-stilizacija „po konvenciji“. Mogućnosti „kreativnog“ izražavanja su pritom (samo naizgled) neograničene, ali krajnji efekat je upravo suprotan: sve to na kraju uglavnom liči na one splačine iz kesice…

Zašto? Uglavnom zato što se poštuju tzv. „oprobani recepti“, čitaju i primenjuju best-seler knjige, „kreativni“ deo poverava se mahom „proverenim“ agencijama, a one kao na pokretnoj traci „štancuju“ BREND-olike. Jedini logičan rezultat masovne proizvodnje „po receptu“ je unificiranost. Unificiranost je matematičkim jezikom rečeno “ <> “ od originalnosti, tj „eksluzivnosti“ što bi trebalo da bude ključna odlika brenda. Naravno, oko toga se nećemo složiti. Ako bi prihvatili logiku da „može biti samo jedan“ to bi bila smrt za ekonomiju u kojoj živimo. Zato je izmišljen onaj idiotski izraz „TOP BRAND“ (kao: postoje VELIKI i mali – sic!)

Prava istina se NE ISPLATI NIKOME! Pre svega ne isplati se marketinškim stručnjacima pošto ih ostavlja bez Svetog Grala. Ne isplati se ni klijentima pošto ih ostavlja same i nezaštićene u sred tržišnog haosa. Prava istina je surova i glasi da je Veliki Uspeh – IZUZETAK od pravila. Prava istina je da je jedina bitna stvar koja spaja „Velike“ (prave) brendove ta da se RAZLIKUJU (drugačije rečeno: NIŠTA! – ne spaja ih ništa bitno).

Mogao bih (zlobno) da primetim i da je većina brendova to postala PRE nego što su ih se dočepali marketinški stručnjaci, ali to bi već vodilo u beskrajnu polemiku. Osim toga to verovatno nije ni istina (ili bar nije PRAVILO) Običnom logičkom dedukcijom može se braniti činjenica da se originalnost ne povinuje ni jednom pravilu. Onog trenutka kada se neko takvo pravilo uspostavi – originalnost se „seli“ dalje…Treba, dakle, čitati knjige (i ovakve tekstove) da bi smo znali šta NE TREBA DA RADIMO pošto će već sutra 5 ili 10 hiljada ljudi raditi isto to. (osećate li BLAGU ironiju?)

„Pravila“ koja bezuspešno tražimo dolaze iz one Hayek-ovske svakodnevne „tržišne“ pameti koja je antipod precenjenoj akademskoj mudrosti marketing-establišmenta. Ta „pravila“ su trenutne reakcije na trenutne okolnosti, i više liče na poeziju ili šah. Možda je jedna od poenti u tome da svako može da igra šah (neko na klupi u parku, a neko…)

Pa, šta nam ostaje kad „otresemo“ sa sebe sve te silne mistifikacije, trgovačke štosove, babske bajalice, gomilu šupljeg slenga? Kao i uvek kad napravimo pun krug:

Opet smo na početku
.

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...

Objavljeno od strane

Miodrag Ristić

Već 24 godine direktor i vlasnik Deto d.o.o. , dizajner, grafičar, preduzetnik, a u radno vreme i sve ostalo što je neophodno da bi firma sa 15-tak zaposlenih mogla da pregura aktuelni mesec. Bloguje pomalo o svemu i svačemu, onako - iz hobija, u slobodno vreme... A vremena sve manje.

8 mišljenja na „Marketing i supa iz kesice“

  1. Svi brendovi imaju (ipak) nešto zajedničko (što bi ti rekao – nešto ih "spaja") i to "nešto" je poprilično bitno – imaju kvalitetnu komunikaciju sa korisnicima. Ako se možemo složiti oko toga da se brendovi kreiraju u svesti potrošača i da često svoje kvalitete i ne zasnivaju na osobinama samog proizvoda (npr. gazirana pića), onda se moramo složiti da se brendovi kreiraju komunikacijom. Ta komunikacija može ići kroz razne kanale, može prenositi razne poruke, ali je svim brend komunikacijama zajedničko to da su pametno osmišljene i pažljivo sprovedene. To je zajedničko svim brendovima.

  2. @emchi – neko bi rekao: "To je Brend…"
    @Pedya – Ti veruješ u to, ja bih želeo da verujem u to… Ali, da li je to istina i da li je bitno? Šta je starije – kokoška ili jaje? Jesu li prvo motoristi 30 godina sa strahopoštovanjem izgovarali "Harley", pa je tek onda neki "marketing mag" skinuo logo sa tetovaža i preneo ga na berzu… Ili je bilo obrnuto? To u stvari i nije važno, važno je da ta "EXTRA-VREDNOST" koja odlikuje prave brendove nije nešto što se može sistematizovati, analizirati i kopirati jer je – jedinstvena.

  3. Vrlo duhovito, slikovito i realno. Super je opisana ta ,,brendomanija" u filmu Sedam i po, kada novinarka intervijuiše onog umetnika i oni brljave fraze u stilu – Brend kao trend ili trend kao brend. U svakom slučaju, potpuno se slažem sa svim gore napisanim.

  4. @kajzer soze – moćan pseoudonim! (ultimativno konspirativan). Drago mi je da ti se dopao post – inače ovo je 2/3, a mislim da je nastavak koji ubrzo sledi – najbolji u "trilogiji". Posle toga ću definitivno da napustim ovu temu da nebi i sam doprineo "brendomaniji" (osim ukoliko mi se ne "posreći" pa i sam ne postanem jedan)…

  5. Cilj je da se u svesti potrošača kreira percepcija da na tržištu ne postoji ni jedan proizvod kao vaš proizvod, da je on jedinstven i da ga treba zapamtiti kao nešto potpuno novo i posebno.

  6. @knjižara Beograd – toj "percepciji" će najbolje da pomogne "okolnost" da je sve to o čemu govorite – istina! Sve ostalo je mlaćenje prazne slame: možete utrošiti milione dolara u marketing i agažovati najbolje stručnjake, ali ako proizvodite i pakujete obične napolitanke – one će to i ostati, ma koliko se vi trudili da ih "brendirate". Što kaže Set Godin – bolje bi bilo da ste taj novac utrošilu u STVARANJE proizvoda koji je sam po sebi jedinstven (nego da mu tu "jedinstvenost" veštački aplicirate).

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *