William Makepeace Thackeray je u svojoj čuvenoj knjizi „O snobovima“ zastupao tezu da postoji nebrojeno mnogo vrsta snobova, i da smo verovatno svi snobovi, makar u nekom malom segmentu svog života. U knjizi je nabrojao desetak najčešćih vrsta u Britaniji njegovog vremena (19. vek), a ovu nije mogao da spomene jer tada nije još postojala. Bar ne pod tim imenom.
Marx o marketingu, i marketing snobovima
Niste znali da je Marx pisao o marketingu? Možda zato što sam mislio na onog drugog Marxa. U stvari – ni on nije napravio ni jedan geg na račun marketinga, verovatno je smatrao da je nauka o prodaji konzervirane pileće supe suviše prozaična i nezanimljiva. Najbliže „marketing-mudrosti“ bila bi ova njegova izjava:
„Well, Art is Art, isn’t it? Still, on the other hand, water is water. And east is east and west is west and if you take cranberries and stew them like applesauce they taste much more like prunes than rhubarb does. Now you tell me what you know.“ /Groucho Marx/
Marketing snobovi su, kao i sve druge vrste snobova, ono što se u narodu kaže: „slepi kraj očiju“. Ta slepoća je naravno selektivna, jer oni ne vide ono što ne žele da vide, a naročito obratno. Iako se kunu u istraživanja, merljive rezultate, i slične brojke, izgleda im one činjenice na koje nas je Bertrand Russell upozorio, nisu baš u prvom planu. Sve to ih čini interesantnijim za posmatranje od drugih vrsta. Jer u samoj osnovi „marketing ideologije“ nalaze se objektivnost, otvorenost duha, i kreativnost, a snobizam je najbolji protiv-otrov za sve tri vrline.
Ironija je da se ti isti snobovi tetoviraju pričom o sveprisutnom i uzvišenom kreativno-stvaralačkom geniju. Ne samo što u agencijama i/ili organizacijama neizostavno mora da postoji neki „kreativni tim“ (sektor, odeljenje, ili već štagod), već se kao osnovna mantra celog postupka, sveti gral, i prorokova kaba marketinga – nalaze kreativnost, originalnost, i stvaranje nove vrednosti. Kao takvo. Amin.
Sekta Malih Đokica?
Ali u praksi – sveštenici u ovoj sekti se ne razlikuju mnogo od drugih posvećenih snobova iz takerijevog vremena. Pretežno se drže proverenih i nepromenljivih istina (čitaj: šablona) – kao pijan plota. Osim toga, ako nekom laiku i pođe za rukom da uspe u igri o kojoj oni propovedaju, taj uspeh je naravno – slučajan. Ili izuzuzetak koji potvrđuje pravilo. Jer čak i kada je nesporan, uspeh sam po sebi ne daje pravo srećniku da se priključi posvećenom užem krugu pozvanih i rukopoloženih eksperata. Isto se odnosi i na izvore. Iako nam već samo ime ove nauke kaže da je nastala na pijaci, ona se ne samo stidi svoga porekla, već odbija svaku pomisao na to da se i dalje spontano stvara „negde tamo napolju,“ van akreditovanih ekspertskih krugova. Jer šta su onda oni? Prepisivači? Tupave birokrate?
Ali nažalost, sve se urotilo protiv jadnih, malih, marketing snobova. Najveće uspehe k’o za baksuz – postižu upravo oni sa oskudnim znanjem citata i floskula. I to najpre oni koji „sve rade pogrešno“. Ne može više da se živi od nepismenih pacera sa milionima u banci. Čitava nauka je postala smuti-pa-prospi. Čak i u drugim, starim smaračkim naukama, čvrste zakonitosti su postale u 21-vom veku samo maglovite statističke verovatnoće. O marketingu da ne govorimo! Izuzetaka više od pravila! Naši siroti snobovi jedva stižu da menjaju doktrine i filozofije, izmišljaju nova slova „P“, primaju „padobrance“ za počasne članove, i ekpresno ih promovišu u stručnjake (kad nema druge) – jer se ceo taj vražiji ringišpil vrti sve brže i brže.
A sad se pojavljuju i ti neki novi nepozati marketing-autori, sa teškim i nerazumljivim citatima, poput:
“Without deviation from the norm, progress is not possible.” /Frank Zappa/
Ljudi moji! Pa ko će sve to da pohvata…
🙂
Ostavite odgovor