Mogao sam ovaj tekst da zapocnem i sa Samsonom, Brus-Lijem ili Brus-Vilisom… Ali mi se nekako Lukasova verzija čini najprikladnija mediju na (po) kome pišem.
Pitanje je naravno univerzalno i tiče se porekla i prirode snage. Odakle dolazi, kako i zašto nas ponekad (iznenada i bez vidljivog razloga) napušta? Zašto je neki imaju u izobilju, a nekima nije data ni „da omirišu“.
Ovaj motiv još od biblijskih vremena intrigira mnoge, a naročito je popularan u tzv. „self improvement “ literaturi nad kojom se mnogi „intelektualci“ zgražavaju (zato i jesu „pod navodnicima“).
Bez obzira dali je analiza sa platforme „kung-fu-zen-budističke“ škole, ili „vestern, holivud, marvel & asc.“ (tzv „zapadne“ škole) razlike su samo u finesama. A priča uglavnom ide ovako:
Svi to mogu. Samo ako zaista žele. I ako vredno rade uče i vežbaju. I slušaju starije. A onda posle mnogo godina poslušne posvećenosti i predanog rada – dostiže se savršenstvo. Ipak, onaj najbolji otkriva na kraju da poseduje i onu neuhvatljivu trunku izuzetnosti koja ga čini najboljim od svih…
I tako prava suština, i stvarni izvor izuzetnosti je – u samoj izuzetnosti!!!
Osim činjenice da ovako paradoksalan nonsens uspešno vekovima prolazi neprimećen kao neki kameleon (verovatno zato što je tako najbolje za sve), šta nas uopšte uče sve te priče o „sili“ i „snazi“ i „izuzetnosti“?
Mora biti da sam pomalo umoran… Vreme je da odem kući i dobro se ispavam…
A sutra ćemo ponovo da „rasturamo“!
.
Ostavite odgovor