– Hej!
– Hej, Hej!
– Hej! Upomoć! Ne, nema razloga za paniku… Ne znam da plivam, ali voda je sasvim prijatna… Možda je malo hladna, ali sam zato dobro obučen… U stvari mokro odelo me vuče na dno, ali već će sigurno neko naići… Ako baš i ne naidje, verovatno nije mnogo duboko… Čak i ako je preko glave, možda ću moći po dnu da se domognem obale...
– Daj, ćuti budalo! Zar ne vidiš da se već odavno dimiš na sumporu i pržiš u vrelom ulju?
– Pa, to sam i rekao… Možda ne znam da plivam ali… Temperatura je skoro sasvim prijatna…
– Bože, zar sam ti se toliko zamerio da me ovako kažnjavaš? Da zauvek slušam ovu budalu? Šta god da sam uradio – to sigurno nisam zaslužio…
– Kolega, izvinite… Mislim, ako bi ste bili ljubazni… Da mi dodate – sapun?
Milko
Jel` ti to suptilno poručuješ da ti je žestoko digao živac neki nepopravljivi optimisita, a?
Miodrag Ristić
Ne – zapravo taj optimista sam ja. I najzad mi se smučilo. Čitava industrija laži nas ubedjuje kako je zdravo, korisno i poželjno biti optimista, istrajati, gledati stvari sa pozitivne strane. A pazi ovo: „Sve je otišlo u majčinu, vode nas kompletni kreteni uz pomoć najgorih pokvarenjaka, nikad nismo bili u gorim govnima – a biće još gore!“ Razumeš? Em je bliže istini – em rasterećuje. Čista nirvana!
Guru
I u USA se vode rasprave o “ srećologiji „, ako čovek ne odaje utisak optimiste ne može da dobije posao, doktor mu otvoreno kaže da neće ozdraviti itd. Kažu da je Harvardska srećologija najposećeniji predmet http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Americhka-zapovest.lt.html . I kod nas sam primijetio tu pojavu, par likova koje znam su krenuli u biznis posle čitanja knjiga sa motivacionom tematikom, propast takvog biznis koncepta zasnovanog na dobroj volji bez kapitala i bez stručnog znanja je nepresušni izvor sreće za mene, tako se slatko ismejem svaki put kada se setim. Hehehe 😉 Malo optimizma nije na odmet, međutim ovaj pseudonaučni pristup sreći i optimizmu koji između ostalog koristi i naša politička elita čini da izgledamo kao junaci skečeva iz Top liste nadrealista. Moram da priznam da me beznađe i apatija užasavaju i da sam na stanovištu da moramo naći novu inspiraciju za rešenje problema koji su se nagomilali, do te inspiracije možemo doći kroz suočavanje sa problemima i njihovim rešavanjem, a ne kroz ignorisanje problema primjenom srećologije.
Miodrag Ristić
Treba jasno razgraničiti pitanje motivacije (ili samo-motivacije) – i bolesno samozavaravanje, zaglupljivanje, i „programiranu demenciju“ koju nam smišljeno i planski uvaljuju.
Gledam ovih dana CNN kako plasira Kosovski scenario za Libiju – tako providna i očigledna svinjarija: te ima izbeglica, te nema, te zašto nema, pa onda ipak ima… A onda neko primeti kako baš te izbeglice i ne liče na Arape. Kad ono – nisu uopšte Libijci nego radnici sa Filipina i iz Bangladeša… Ali već su oni prevazišli i tu „sitnicu“ i objasnili nam sve što treba da znamo. A mi koji smo SVOJIM OČIMA i na svojoj koži videli kako se to radi – gutamo priču kao somovi. Što bi rek’o Bora Čorba – „baš je lepo biti glup“…
jungle queen
Dopada mi se ovo.. Optimizam je mozga sigurnosni mehanizam. 😀 I to je sasvim ok.. iako nije realno.
Milko
Dakle, bio sam u pravu-žestoko ti digao živce jedan nepopravljivi optimista..
Inače, ovih dana blogeri pišu o tome, potpuno nekoordinisano http://siobhanfaber.blogspot.com/2011/03/bol.html
milja lukić
I treba da se podavimo! Ko čak i to preživi, nek uzme sapun – za ono što sledi.
Žalosno je što uvek, ali baš uvek može da bude i gore.
Optimista i to proguta: „Pa, dobro…“