Nepopravljivi optimista se davi

Miodrag Ristić

M.R.

You may also like...

7 Responses

  1. Milko kaže:

    Jel` ti to suptilno poručuješ da ti je žestoko digao živac neki nepopravljivi optimisita, a?

    • Ne – zapravo taj optimista sam ja. I najzad mi se smučilo. Čitava industrija laži nas ubedjuje kako je zdravo, korisno i poželjno biti optimista, istrajati, gledati stvari sa pozitivne strane. A pazi ovo: „Sve je otišlo u majčinu, vode nas kompletni kreteni uz pomoć najgorih pokvarenjaka, nikad nismo bili u gorim govnima – a biće još gore!“ Razumeš? Em je bliže istini – em rasterećuje. Čista nirvana!

      • Guru kaže:

        I u USA se vode rasprave o “ srećologiji „, ako čovek ne odaje utisak optimiste ne može da dobije posao, doktor mu otvoreno kaže da neće ozdraviti itd. Kažu da je Harvardska srećologija najposećeniji predmet http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Americhka-zapovest.lt.html . I kod nas sam primijetio tu pojavu, par likova koje znam su krenuli u biznis posle čitanja knjiga sa motivacionom tematikom, propast takvog biznis koncepta zasnovanog na dobroj volji bez kapitala i bez stručnog znanja je nepresušni izvor sreće za mene, tako se slatko ismejem svaki put kada se setim. Hehehe 😉 Malo optimizma nije na odmet, međutim ovaj pseudonaučni pristup sreći i optimizmu koji između ostalog koristi i naša politička elita čini da izgledamo kao junaci skečeva iz Top liste nadrealista. Moram da priznam da me beznađe i apatija užasavaju i da sam na stanovištu da moramo naći novu inspiraciju za rešenje problema koji su se nagomilali, do te inspiracije možemo doći kroz suočavanje sa problemima i njihovim rešavanjem, a ne kroz ignorisanje problema primjenom srećologije.

        • Treba jasno razgraničiti pitanje motivacije (ili samo-motivacije) – i bolesno samozavaravanje, zaglupljivanje, i „programiranu demenciju“ koju nam smišljeno i planski uvaljuju.

          Gledam ovih dana CNN kako plasira Kosovski scenario za Libiju – tako providna i očigledna svinjarija: te ima izbeglica, te nema, te zašto nema, pa onda ipak ima… A onda neko primeti kako baš te izbeglice i ne liče na Arape. Kad ono – nisu uopšte Libijci nego radnici sa Filipina i iz Bangladeša… Ali već su oni prevazišli i tu „sitnicu“ i objasnili nam sve što treba da znamo. A mi koji smo SVOJIM OČIMA i na svojoj koži videli kako se to radi – gutamo priču kao somovi. Što bi rek’o Bora Čorba – „baš je lepo biti glup“…

  2. jungle queen kaže:

    Dopada mi se ovo.. Optimizam je mozga sigurnosni mehanizam. 😀 I to je sasvim ok.. iako nije realno.

  3. Milko kaže:

    Dakle, bio sam u pravu-žestoko ti digao živce jedan nepopravljivi optimista..

    Inače, ovih dana blogeri pišu o tome, potpuno nekoordinisano http://siobhanfaber.blogspot.com/2011/03/bol.html

  4. milja lukić kaže:

    I treba da se podavimo! Ko čak i to preživi, nek uzme sapun – za ono što sledi.
    Žalosno je što uvek, ali baš uvek može da bude i gore.
    Optimista i to proguta: „Pa, dobro…“

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *