Kad god se spomene Evropska unija meni ova čuvena Žerikoova slika izadje pred oči. Brodolomnici obuzeti očajem, neki već ispustili dušu, drugi poludeli od straha i žedji mašu izmišljenim brodovima na pučini… Svi se gorko pitaju šta im je sve to trebalo – ali nemaju kud…
Sledeće pitanje koje sebi postavim je: Gde smo tu mi?
Očigledno, naše mesto je u hladnoj vodi medju ajkulama, i mala je šansa da nas puste na splav (pre ćemo dobiti veslom u čelo) – ali danas mi je pao na pamet još jedan detalj.
Malo optimizma ne može da škodi?
.
Verovatno mislis na ovu sliku: http://www.twitpic.com/3aozlh/full ?
Super! Samo, mora da je starijeg datuma (pre krize) – vidi se izvesna razlika u standardu… Inače – u prvoj varijanti sam razmišljao da stavim nas, Hrvate i Crnogorce kako igramo vaterpolo tu oko splava… Ali, kad sam našao ovu sliku nisam mogao da odolim…
Pa mi smo tamo gde treba da budemo, zar ne, nebeski narod u vodi do guše, vazda bilo.
Ali zato smo dobri u vaterpolu! Vidiš? Svako zlo – ima neko dobro… Ipak najvažniji je taj pobednički mentalitet (kad bi se zezali – a jedino nam je to preostalo).
Juče sam baš otrebila glavicu crnog luka na posteru od „masnog“ papira vaterpolo reprezentacije i bacila ga u đubre. Tu vidim i „naše“ mesto. Nadam se da nije previše optimističan ugao posmatranja.
Zavisi. Sa koje daljine si pogodila korpu, da li je bilo „bez koske“… I naravno – da li si pokazala tri prsta? Nije nebitno ni čemu je luk bio namenjen?
Optimizam je vrlo kompleksna pojava…
Thjah… Mi njima tri prsta, oni nama jedan.
Tri-jedan za nas! Malo li je (na ovu skupoću)
Nije nama voda do guše, već ono drugo na slovo G.
Uh… Komentar je – bez komentara! Nije tih (ne)komentar nego je gluvonem.
A Splav Meduza odlično ilustruje post.
Zapravo ovog puta post prati – ilustraciju. Mislim da ću to u budućnosti češće da radim. U stvari, možda ću potpuno da izbacim tekstualno objašnjenje, i da taj deo prepustim vama… Sasvim bez pretenzija – slučajno sam otkrio da me to zabavlja (nadam se i vas).
Meni je efekat izazvan ubačenim detaljem (detaljčinom?)-izvanredan
Zamisli tek da sam stavio celu reprezentaciju? Vidiš sad mi pada na pamet nastavak ideje za kao neki spot: Prvo iz vode izranja jedan vaterporlista sa dignutim rukama, pa ostali vaterpolisti, pa košarkaši, teniseri, političari, tv-lica… Na kraju se ispostavi da splav zapravo ne pliva na uzburkanom moru nego na našim glavama…
E sad, tu već ima više varijanti za kraj spota…
Свиђа ми се што ћемо преживети све. Ја то тако видим.
Naravno! Uostalom – spas i nije na nekom budjavom splavu… Naša (jedina?) komparativna prednost je u našoj spremnosti da se zezamo sa stvarima koje druge bacaju u najdublji očaj. Baš pre neki dan mi je palo na pamet: u post-apokaliptičnom društvu, (recimo posle neke velike nuklearne havarije) najveće šanse za opstanak bi imali CIGANI. Jedva da bi i primetili da se nešto desilo…