Strast i pomračenje

Miodrag Ristić

M.R.

You may also like...

2 Responses

  1. Siniša kaže:

    Religije (bilo koje), ideologije (bilo koje), političke stranke (bilo koje) – sve je to tako zamišljeno i perfidno organizovano. Oni pametni, oni koji vuku konce nije važno u šta veruju oni koji su regrutovani ili bolje rečeno oni koji su apsorbovani. Važno je samo jedno-da veruju. U bilo šta. Bukvalno. Naročito je cenjeno slepo verovanje, a ti „verenici“ često bivaju tako dobro nagrađeni da i drugi požele da budu kao i oni – slepci. Zašto? Zato što je takav čovek- čovek koji (slepo) veruje spreman da uradi sve za To. Spreman je da ubije i da bude ubijen. Po potrebi. Tome još treba dodati svakodnevno relaksiranje u vidu opijata – sport, estradu, medije, rijaliti…

    Inače, šta raditi sa nekoliko miliona stravično prosečnih, nezaposlenih ljudi-tempiranih bombi koje su svuda oko nas? Nagovarati ih da čitaju, trče, planinare, bave se humanitarnim radom, proizvodnjom..? Ma daj!

    Njihova strast-moja bezbednost prelivena humorom. Savršeno.

    • Detozin kaže:

      Ponesen čovek, neko koga vodi strast – je antipod hipnotisanoj gomili. Oni koji psuju dok gledaju TV, ili gunđaju preko društvenih mreža – nisu strasni ljudi. Jer to su samo tikovi. Neuroza koja otkriva da je u tom čoveku nešto slomljeno i pokopano.

      Mislim na ljude koji stvarno nešto stvaraju, od sebe ili svog života. Nema ih mnogo, i vrlo su dragoceni – kakva god im je strast. Zato se meni u toku istog dana dešava da saradjujem sa najširim zamislivim spektrom „aktivista“. I svima želim iskreno da pomognem.

      Da svaki dan završimo sa nečim većim od prazne priče.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *