Svirala od zove

Miodrag Ristić

M.R.

You may also like...

13 Responses

  1. Milko kaže:

    Ne znam da napravim sviralu. Uopšte, slab sam sa noževima. Znam da kupim šljive, sijeno, kopam kukuruze. Da kosim. I tako to. Dok sam prije nekih sedam-osam godina spremao ispit iz političke ekonomije, redovno sam krečio voćke u dvorištu da se malo opustim. Tad sam shvatio šta je nova vrijednost, i u čemu je kvaka u ekonomiji.

    To saznanje mi danas uveliko pomaže. Na ispitu se to profesoru nije previše dopalo, smatrao je da je njegova definicija iz sedamdeset i šeste bitnija.

  2. Bilo bi lepo da svi imamo neku lekciju, koju učimo celog života, kao nadogradnju neke ljubavi, lepote i kreacije iz detinjstva. To je i suština obrazovanja.
    Mnogo stručnih glava širom sveta ukazuju da je sistem obrazovanja sa sipanjem informacija u glave totalno besmislen i da je potrebno zameniti ti ga, koliko je to moguće mentorskim radom u obrazovanju na svim nivoima.
    Ti si imao najbolje moguće mentorsko obrazovnje.

    • U jednoj stvari se svi 100% slažemo – koren svih problema nekog društva je u načinu na koji se formiraju ljudi (obrazovanju?). Ako ova moja slutnja ima neke veze sa istinom, ja sam zapravo samo imao malo sreće… Ali – ako je to tačno – onda ispada da je budućnost svih nas nekakva lutrija, a sve ovo što desetine hiljada ljudi godinama rade – tapkanje u mraku? Vrlo uznemirujuća pomisao…

      • Pomisao je samo donekle uznemirujuća, pošto se ne može ništa generalizovati na dug period kada je obrazovanje u pitanju.
        Okolnosti se menjaju. Nekada je informacija kao osnova znanja bila relativno ekskluzivna stvar, do nje se dolazilo samo u školama i preko udžbenika, koji su imali svoju cenu i nisu bili dostupni baš svima. Sa širenjem interneta, informacija, kao osnova sticanja znanja je mnogo dostpunija i gotovo besplatna. Da sad ne pominjem i to da se sa novim tehnologijama i medijima i sam proces učenja i primanja informacija kod ljudi se izmenio stvaranjem novih vrsta neuronskih veza. Da ne bi preterala, ipak je ovo kometar, širenje interneta je nametnulo potrebu za razvijanjem novih metoda u sticanju znanja i neka vrsta mentosrkog rada se za sada pokazala u nekim eksperimentalnim radovima kao najbolja. Na stranu što je taj metod bio korišćen još od antike a i prisutan je u gotovo svačijem životu, kao što tvoj primer pokazuje.

        • U poslednje vreme često se govori o „upotrebi“ znanja. Ja čak mislim da je i taj termin tendenciozan, jer se zapravo uošte ne radi o znanju – nego o aktivnom odnosu prema okolini (delovanju). To su suštinski dve potpuno nezavisne stvari, jer potpuna neznalica može (ponekad sasvim uspešno) da deluje, i obratno. Nedavno sam pročitao Anšajnovu misao da se znanje ISKLJUČIVO generiše iz iskustva.

          U suštini, to svi znaju: da bi nešto STVARNO naučio da radiš – moraš to da uspešno (u)radiš… I zato ovaj Milkov profesor ekonomije (komentar ispod) je slika i prilika sveta u kome živimo – balon pun vrelog vazduha! (tj. šuplja priča)

  3. ТоМЦаа kaže:

    Немам појма да направим свиралу од зове. Али мислим да бих умео да свирам на једној, научио сам да могу релативно брзо да научим да свирам све што ми падне шака 🙂 Наравно, волео бих да знам и да направим себи једну, али нити имам зову, нити имам учитеља за то.

    Некако ми кроз живот остају само најупечатљивије ствари, оне кључне. Више сам се фокусирао на методе, мање на дефиниције и податке који су ми небитни… Ваљда сам од почетка учио да тако учим, кренем да логички повезујем ствари и све иде лако. Тамо где не видим једноставну логику – не видим ни себе. Моји најбољи учитељи су ме учили да размишљам, као тебе деда Сима 🙂

  4. Izgleda da moja pričica nije dobro ispričana, jer vas je sve povukla na stranu obrazovanja (a ja sam zapravo želeo da kažem nešto drugo).

    Recimo jezik. Možeš da završiš silne kurseve, da barataš gramatikom, sve razumeš, sve znaš kako bi rekao, ogroman fond reči.. A onda u nekoj životnoj situaciju ti stojiš i blejiš sa strane, a neki krelac parla na nekom „tarzan-ingliš“ i muva neke Holandjanke… Šta je to on naučio, a ti nisi?
    To ne znam, ali znam GDE to nešto sigurno NIJE naučio…

    • ТоМЦаа kaže:

      Научио је оно што ти ниси научио… Џаба ти знање језика ако немаш приступ. Ја сам типичан пример.

  5. Miodraže, sjajan tekst! Pun suštine i neke nostalgične emocije! Tu smo gde jesmo. Stigli smo na (diskutabilno) različite načine. Neko od nas je životne lekcije naučio, neko nije. Nekoga su učili, nekoga i nisu! Sada, u retkim pokušajima korigovanja situacije, ponovo se radi pogrešno, ne kreće se temeljno, od suštine problema, od dna piramide, od srži situacije,… Krene se sa nekom voljom, neplanski, neorganizovano, nespremno. Krene se od šminke, od sitnica. Bilo u obrazovanju, bilo u ekonomiji, u društvu… Neće tako! A za promenu i prevaspitanje, za drugačije navike potrebno je da prodju generecije. Nemamo jednostavno strpljenja za to. Ko je imao takvog „dedu“, imao je sreće. Ali da je pritom i bio zaintweresovan da posle zove krene na strele i lukove. Otherwise…

    • Nemamo strpljenja… Lepo si to primetio – izgleda je to strpljenje jedna od važnih lekcija. Ali kako se neko ući strpljenju? Pojedinac ili društvo? Kako je moguće da posle svih prevara i kalvarija koje smo prošli – opet neki šaralatani i vucibatine „ladno“ skupe 500.000 potpisa za neku novu otimačinu? Čupamo se kao gladni psi oko poslednje koske, i poverovaćemo u svaku bajku koja će nam ponuditi hleba bez motike. U sve ćemo da poverujemo – osim u sebe!

      Valjda zato što sebe dobro poznajemo?
      .

  6. sesil kaže:

    Poštovani G-dine Miodraže…
    U stanu nemam tv prijemnik, sa radija isključivo slušam muziku, sa CD-ova Fado, okružena sam raznoraznim životinjama, a u najvećem broju konjima jer sam od ergele udaljena 30 metara. Posedujem ligeštul i dobar deo proleća i leta, razapeta sam između dva drveta negde u blizini tih magičnih zivotinja. Ne posedujem ništa materijalno i vredno, tako da nemam strah da ću nešto izgubiti. Modne trendove ne pratim, izbegavam ljude koji šire negativnu energiju i koji se dave u vrtlogu materijalnog. Budim se srećna svako jutro. Kreativac sam u duši…imam dva kofera u koji staju sve moje stvari, toliko čoveku treba, sve drugo je teret i kamen….ljudima sam verovatno čudna…jer čekajući u koju novu životinjsku vrstu će čovek da se transformiše….ja heklam svoje spajalice….
    P.S. Nadam se da ćete i nadalje ostati Čovek i da niste u nekoj fazi mutacije, jer to bi zaista bila šteta.
    Srdačno Vas pozdravljam.

    • Lepe spajalice 🙂 A još više bi me zanimalo da pročitam negde nešto o tvojim iskustvima na „Etsy“-ju…

      Nisam ironičan. Promovisati sebe i svoj posao/hobi je sasvim legitimna stvar. Nedavno sam u trenutku inspiracije na tviteru dao sebi oduška:

      „Nađeš dobar hobi, zaraziš se, napraviš od njega biznis, smoriš se, padneš u depresiju, preporuče ti da manje radiš, da nađeš neki hobi…“

      Samo pazi da ne prođeš kao u tom tvitu 🙂 Da, kao što ti kažeš, ne uđeš u neku nepovratnu „mutaciju“. Zna da bude malo nezgodno (iz ličnog iskustva)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *