V.I.P.

posted in: Flash-backs | 7

Neko nedavno reče nešto… Da li se radilo o „bivšim republikama“ , ili o onoj nemaštovitoj kritizerskoj „rutini“ a-pro-po belog luka… Uglavnom, namah mi se vrati Pere iz dubine sećanja, i mnogo sam mu se obradovao – kao što je i red sa prijateljima koje dugo nisi video…

Stariji gospodin, čovek manira i ukusa.  Italijanski djak (student), stanovnik otoka Krka, gradjanin sveta… Intelektualac koji nije dozvoljavao da mu se ta „sitnica“ ispreči na putu ka malim (ali bitnim) životnim zadovoljstvima. Hedonista (ako sam ikada upoznao nekog ko zaslužuje taj epitet) – umetnik uživanja!

Koliko je potrebno podeliti vremena sa nekim da bi ga nazvali prijateljem? Postoji li prijateljstvo na prvi pogled?  Da li je srodnim dušama dovoljno da se „okrznu“ da bi se razumeli bolje nego neki za ceo život?

Ja sam sa njim podelio jednu večeru i nekoliko zanimljivih razgovora. Jednom sam mu nešto pomogao, i on mi je nešto uzvratio. Svako od nas je pokušao da učini više od onoga što se od njega očekivalo – a to je ono što se pamti, jedino što nešto medju ljudima znači…

Imam u stvari nekoliko sećanja a vezi njega. Sećam se kako nas je veštinom šibicara provukao kroz noćni Tripoli – uzavreo od Ramazanske groznice, da bi smo u nevreme otišli u jedinu galeriju u tom delu sveta (koju sam ja otkrio dan ranije). Iako u  poznom životnom dobu, i dobro „pod gasom“ –  vozio je auto kao profesionalni kaskader. „Italijanska škola“ – šalio se…

Ali ta jedna večera – to je ono što je oblikovalo njegovu besmrtnu sliku u mom sećanju. Šta jedan Dalmatinac može da napravi od jedne sveže (to jutro uhvaćene) hobotnice? Supu, salatu, i … Ne znam kako se TO treće  zove, nisam baš talenat za kulinarstvo, ali sam te večeri naučio mnogo više od načina za pripremu ta tri jela – pomažući starom majstoru u tom čudnom „poduhvatu“.

Video sam pred sobom čoveka u poznim 60-tim kome je srce uzdrhtalo. Gošća večeri bila je četrdesetak godina mladja, i zapravo je bila samo tek asocijacija na neka davna vremena. Pere nije bio neko ko bi gubio glavu za iluziju. Ali je zato  umeo NA ILUZIJI da nazida doživljaj zbog koga vredi živeti. Detalji su ključ. Kako se (posebnom mašinicom) melje peršun? Pa onda, češnjak (posebnom mašinicom) pretvara u pastu? Koliko još tajnih sastojaka (uz Devičansko) ide u marinadu koja izgleda (i miriše) kao eliksir mladosti? I onako usput – kao slučajno – sa par pravih rečenica,  nekom klincu preneseš baklju saznanja… Da pamti…

A onda kad hrana i vino „legnu“, a sveće počnu da se gase – Pere počinje da recituje! Tina Ujevića. Petrarku. I neke stihove koje nikada nisam čuo, a koji zvuče plemenito i bezobrazno. Vrelo – i čedno, u isti mah…

Voleo bih da verujem da sa neke terase iznad Omišlja,  pije Pere sada Malvaziju i gleda brodove u daljini, ali znam da je to malo verovatno. Prošlo je ipak dvadeset godina…

Živeli! Gde god da si, prijatelju… Siguran sam da uživaš u trenutku…
.

Slični postovi:

7 Responses

  1. amarilis.online

    Toliko toga setnog i lepog u jednom postu! Uspomene, predivan kroki elegantnog hedonste, stvaranje lepote življenja na iluziji… i da ne citiram više.

  2. Milko Grmuša

    Miodraže, sljedeći post da si posvetio toj dvadesetogodišnjoj gošći 😉

  3. Miodrag Ristic

    @amarilis.online – to sa iluzijama je najbolje: svoju priču pričaš sam, zaplet je važan, ali važnija je veština pripovedanja…

    @milko grmuša – bila je zapravo bliže 30-tim – i u pravu si, priča bi imala vrlo zanimljiv zaplet (kako izgleda biti "fatalna" lepotica u skoro čisto muškom okruženju, pa još u takvoj zemlji…) Ipak, to je suviše ženska priča, i nisam siguran da bih znao dobro da je ispričam

  4. Retka Zverka

    Zaista, neki ljudi s kojima provedeš "sabijene" doživljaje za kratko vreme ostave dubok trag. I to je sjajno.

  5. Miodrag Ristic

    @Retka Zverka – zašto neki ljudi ostavljaju trag (slučajno, za 5 minuta, jednom rečenicom), a neki drugi ne (makar se iz sve snage upinjali da to učine – i to godinama)? E, to je pitanje za neki novi post… I inače mi se ta ideja o V.I.P. (iz moje životne priče) učinila kao zahvalan materijal za "serijal"…

  6. Pedya

    Nije sporno da je "lepota u očima posmatrača". Ali, treba imati dara pa zapamtiti tu, nekad viđenu lepotu, i onda taj doživljaj lepote, jednog dana, preneti drugima… A kad taj dan dođe, treba (ipak) imati i malo sreće, pa primetiti netakoatraktivan naslov u Feed listi i otkriti da ispod njega teče jedna zaista divna priča. Zavidim ti na toj večeri. I tim stihovima…

  7. Miodrag Ristic

    @pedya – možda je malo u koliziji sa filozofijom marketinga, ali neke priče je bolje sakriti tako da ih pronadju samo prave osobe

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *