Zašto arhitekte uglavnom pojma nemaju o grafičkom dizajnu?

posted in: Dizajn, Flash-backs | 16

arhi-ljudi

Arhitekte uglavnom mrze drveće i automobile. Pogotovo veliko drveće – i naročito parkirane automobile. Ovo prvo  mogu donekle da razumem – drveće zaklanja pogled na njihova dela, baca senku… A i teško se takmičiti sa nečim tako genijalno funkcionalnim – i istovremeno potpuno originalnim –  kao što je „arhitektura“ jednog drveta.

Ali zašto im smetaju automobili?

Arhitekte bi najviše voleli kada bismo svi živeli u pešačkoj zoni, ili kada bi eventualno koristili bicikl. Dobro! Nisu oni ni protiv autobusa, metroa, pa čak i taksija – pod uslovom da što pre izadju iz njihovog renderovanog pejzaža. Ali parkirani automobili (osim onih duboko pod zemljom) su apsolutni bljak!

Jeste li vidjali one umivene arhitektonske 3D simulacije sa plavim nebom,  oblacima, i nekim kržljavim rastinjem? Naravno u centru dešavanja su spektakularne gradjevine. Znam da će zvučati zlobno, ali uz malo kompjuterskog senčenja i tekstura – čak i WC na železničkoj stanici može da izgleda spektakularno… Ali posebno su interesantni ljudi  koji ukrašavaju te slike iz virtualne budućnosti.

Da li ste stvarno obratili pažnju na te figure? Obično ležerno prolaze tu u mimohodu, sa šmekerskim puloverima vezanim oko vrata, ili blejzerima nehajno prebačenim preko ramena. Ili sede na prigodno postavljenim klupama, i ćaskaju nešto neobavezno…  Niko ne nosi ceger sa pijace! Niko ne vuče gajbe kesele vode!  Niko ne istovara ugalj! I niko nigde ne žuri!

Zato im – naravno – nisu potrebni ni automobili. Imaju dovoljno vremena da se šetkaju vijugavim feng-šui stazama – umesto da prepreče trkom najkraćim putem do autobuske stanice, za autobusom koji pobeže… Niko se ne vraća iz supermarketa sa punim gepekom hrane u ekološkim kesama, koje se raspadaju na pola puta do kuće. U stvari – ne sećam se da sam ikada video na tim virtualnim ulicama da neko prodaje sladoled, kokice, ili (nedaj bože) pljeskavice. Pa-da! Virtualni ljudi ne jedu, nemaju posao, i ne voze kola.

Zašto arhitekte toliko mrze stvarni život?

Kao da podsvesno žele da nas sve proteraju iz naših gradova, na neku daleku periferiju, da tamo živimo te svoje gnjavatorski komplikovane, i potpuno ne-estetske živote. Onda bi centralne gradske ulice i trgove mogli da na miru nakite sa najspektakularnije osenčenim i osvetljenim arhitektonskim kreacijama. I nasele tu neke nacrtane šmekere-pešake…

Da zajedno gluvare dok uživaju u prizoru…

Save

Slični postovi:

16 Responses

  1. branchester

    Pa, zar to nije pomalo tako? Mislim na periferiju. 🙂

    Opšti je to sindrom – fotošopirane devojke koje „vrište“ sa naslovnica, filmovi u kojima se ujutru bude bez podočnjaka i sa netaknutom šminkom… sve je to jedna velika šarena laža. 🙂

    • Miodrag Ristić

      Periferija je zakon! I sam živim na istoj, i nikad je (iz navedenih razloga) ne bih menjao za centar, u kome sam živeo četrdeset godina. Ista stvar se dešava i sa poslovnim prostorom. Nekada sam saradjivao sa dosta firmi iz starog gradskog jezgra, ali polako smo ih zamenili sa onim koji ispred svoje zgrade imaju slobodan parking. Svi moji sitni i krupni dobavljači su odavno pobegli iz centra, kao i većina ozbiljnih klijenata.

      Izgleda su gradovi budućnosti predvidjeni samo za zabavu? Već sad je veća verovatnoća da prolaznik u Knez Mihajlovoj ili Skadarskoj govori Engleski – nego Srpski. Nemam ništa protiv – ali mi se čini da je sve to samo jedan veliki mehur od sapunice…

  2. Eddie

    Mislim da ste stlekli lošu sliku o arhitektama i njihovom odnosu prema drveću i automobilima :).

    Globalni trend u arhitekturi je podsticanje pešačkog kretanja, smanjenje individualnog transporta u samim gradskim centrima i povećanje upotrebe javnog prevoza. Parkiranje je problem u celom svetu jer automobili u proseku provedu preko 90% vremena u mirujućem stanju. Stoga je bolje praviti podzemne garaže, koje su istovremeno isplativije od nadzemnih parking mesta. Naravno, parkiranje na površini je potrebno za ljude koji moraju da svrate negde na kratko, a da ne troše vreme na parkiranje pod zemljom.

    Averzija prema drveću mi je krajnje nepoznata. U savremenoj arhitekturi aktuelne su i teme o ekologiji, zelenilu, održivosti, itd. tako da je zelenilo sastavni deo većine savremenih projekata.

    Što se tiče ljudskih silueta, potrebno je na neki način dočarati ljudima kako će se postor upotrebljavati. Cilj arhitekture nije da napravi objekat koji će biti u centru pažnje (iako je bitan fizički dojam), već prostor koji će ljudi koristiti. Nije bitno šta ti ljudi na slikama nose, ali svakako je bitno šta „rade“ – nose li torbe, voze li bicikl…

    • Miodrag Ristić

      Naravno, sve je ovo samo vic. Hteo sam da im malo vratim milo-za-drago. Godinama srećem pojedince koji se vrlo samouvereno bave (mojim) poslom, o kome vrlo često pojma nemaju, pa sam pokušao im na sopstvenom primeru pokažem kako to izgleda iz obrnute perspektive…

      A „globalni trendovi“ su nešto što može da se prilično izvrgne u palanačkoj varijanti. Svi možemo da posvedočimo da svaki put kad se nešto rekonstruiše prvo strada (veliko) drveće. U stvari – vole oni drveće – ali da raste GDE ONI TO žele, što se najčešće završi sa ružnim rupama u behatonu gde je trebalo da bude drvo… Broj parking mesta je istovremeno obrnuto proporcionalan količini tog behatona, kandelabra, mobilijara i ostalih budžetskih miliona koji se pokrljaju na nekom prostoru. Naravno nisu za sve to krivi arhitekti, oni su samo sitan šraf u sistemu na čijem čelu je, ako se ne varam, jedan ortoped. Verovatno je to deo odgovora na moje pitanje. Oni najsposobniji odoše negde, oni očajni – rade šta mogu. Češće – ono što im se kaže…

  3. Cyber Bosanka

    Zaboravio si onog jednog čiku što stoji na ulici i čita novine. Ja sam na svim simulacijama koje sam vidjela do sada pronašla takvog jednog 🙂 A ne pamtim kad sam na ulici srela nekog da čita novine 😉

    • Miodrag Ristić

      Da, da… Taj im je nešto kao omiljeni statista, znaš ono: da ih ne bije maler… Mada, u poslednje vreme ima i sve više onih koji šalju poruke preko mobilnog ili se druže sa svojim lap-topom i uživaju u blagodetima besplatnog WI-FI-a…

      Sad da sam neki arhitekta – odmah bih prepravio poslednju simulaciju i ubacio red penzionera koji stoje ispred neke pošte, pak likova koji tegle neki trosed, i dva majstora koji pneumatskom bušilicom raskopavaju trotoar da bi postavili znak „zabranjeno parkiranje i zaustavljanje“…

  4. arhitekt-ica

    ne znam samo odakle ti ideja da render= arhitektura, mozda samo na turbo ruskom trzistu…

    • Miodrag Ristić

      Render? To je samo tehnologija koja ti pruža mogućnost da podeliš sa drugima svoje „mentalne slike“. Ako ih imaš – i ako to znaš. Znači – postoje bar tri opcije (imaš/nemaš/ne umeš)…

Leave a Reply