Bananalend

posted in: Flash-backs, pametovanje | 11

bananalend

Naš dragi & vrli Mr.President – najveći sin naših naroda i narodnosti, veliki šmeker i najfotogeničnija faca u svim rijaliti-šouvima koji se momentalno prikazuju – posetio je svog BRATA BLIZANCA u Lijepoj Njihovoj.

Nemam nikaj protiv, kaj se njofra drugi put u mjesec dana ide onamo ispričavati. Nema tu ništa posebno (osobito): malo ljubi decu i slika se za medije, pa onda posle, po potrebi, poljubi nekoga i u dupe (poželjno tim redosledom, obrnuto nije higijenski). Kao što rekoh – potpuno mi je svejedno, valjda mu je to u opisu radnog mesta, a svako treba da radi svoj posao…

Ono što mi eventualno smeta je kad me drže za majmuna. Sav taj kičerajski spektakl najugledniji bardovi našeg nezavisnog novinarstva (verovatno na mali mig svojih partijskih blagajnika) pokušavaju da nam prodaju kao veeeeliko dostignuće koje će nas sve (regionalno) vrlo uskoro privesti prosperitetu i blagostanju. Pošto smo 20 godina sisali vesla, izgleda je došlo vreme da progutamo i čamac.

Poslednja verzija bajke o Ivici i Marici glasi: sve što nam treba za srećniju budućnost naše dece, visoki standard, zaposlenost, i svaki drugi kolektivni uspeh – je da ponovo zajednički izgradimo isto ono što smo pre dvedesetak godina složno (sa istom tom vizijom) razjebali.  Na pomolu je novi Balkanski Diznilend sa 20-tak miliona debilnih potrošača…

Odmah da se razumemo – ja sam za. Zapravo ja već desetak godina (uglavnom neuspešno) pokušavam da eskiviram sve te carinske i bescarinske barijere koje vesele birokrate postavljaju tudjim (a naročito sopstvenim) gradjanima.  Koliko mogu da vidim po komšijskim blogovima slične tematike, ni tamo preduzetnici nisu državi iz oka ispali…U suštini, kao i uvek, samo nam pričaju ono što bi mi želeli da čujemo. Zaista ih je ponekad milina slušati, i baš šteta što lažu…

A ako ćemo pravo –  sada stvarno imamo mnogo više toga zajedničkog nego pre demoliranja zajedničke države. Patriote, demokrate i ostale vucibatine su nas toliko popravljali, usavršavali, privatizovali, reformisali, i evropejisali da više ni na šta ne ličimo. Osim jedni na druge. Sve što nam je preostalo je da kao u onom vicu delimo zajedničku sudbinu „kao braća govna“. Od nacionalne ostrašćenosti ostalo je taman koliko i od vere u novu evropsku budućnost. A to znači još manje nego od našeg sporta, nauke, kulture, zdravstva, školstva, privrede…

Pardon – gospodarstva

Jedino smo i dalje jednako glupi i naivni kao i do sada. Ili možda nismo?

.

Slični postovi:

11 Responses

  1. Retka Zverka

    Bratstvo i jedinstvo, fino, tek što nije 29. novembar. Mada, više je 1. decembar izjebao stvar (not about AIDS). Neprirodno istorijsko sajedinjenje, protivprirodni blud, raspad, idemo dalje. A sad nešto konkre(ve)tno. Dakle, trgovina, razmena čega god, i sve ostalo – može, (h)istorijsko ponavljanje, no way. Ali, demand-ujem reciprocitet, on the first place. A toga baš i nema. Šta ti misliš čika Miko da mi pišemo preCedniku. Je l’ znaš kada je ono onomad obećao da će jednom mesečno neki stanovnik Srbije moći da provede sa njim jedan radni dan. Ja mislim da bih mogla da mu priša’nem koju reč i misao, ako me pre toga ne izbace ovi iz obezbeđenja. Bi li mu ti nešto rekao onako baš? Mada, i rekao si puno toga ovim postom. 🙂

  2. Milko

    „Budimo uvek ljudi“

    Mudrac koji je ovo rekao-sve je rekao. Samo, to nije epohalna rečenica, u smislu kako epohalno shvataju mediji i široke narodne mase. Onako, dosadno je to. „Budimo ljudi, pihh“. Ratni pokliči, pacifistički pokliči, ovi pokliči, oni pokliči-to! Daj brate da drma nešto. Što god.

    Dok se takva percepcija ne promjeni, neće biti bolje. Iako je recept za bolje vrlo jednostavan.

    • Miodrag Ristić

      Ako smo glupi, dobro… Tome nema pomoći, ali ako smo i dalje NAIVNI to je već zabrinjavajuće. I najglupljeg kad izvaraju više puta on se snadje nekako – pravi se da je gluv, prestane da nosi pare sa sobom, da izlazi iz kuće… I najveću budalu nemoguće je varati ovoliko koliko nas majmunišu.

  3. Charolija

    Zverčice mislim da njemu možemo da kažemo šta god nam padne na pamet, njemu to čak i ne uđe na jedno uvo, a izađe na drugo. On ništa ne čuje, tera po svom i deluje tako evropejski.

    Miodraže da smo NAIVNI naivni smo, koliko god to bilo loše, tako je.

    • Miodrag Ristić

      Ja mislim da nismo. Ili bar dovoljan broj nije – problem je što je taj sistem tako moćan i sposoban da preko noći pojede, svari, i „propusti“ čak i svoje najvatrenije protivnike. Siguran sam da se to 1000 puta desilo, da se ideje o reformi i novom pravednijem sistemu zaglave u blatu medju-partijskih nagodbi, sitnih lopovskih interesa, male i velike korupcije. Onda se na kraju čovek zapita: „A ko je ovde u stvari naivan?“

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *