Dajte mi ono što ona pije

.
Hej, ljudi – pa ovo je MOJ blog. Imam valjda i ja neko pravo. Recimo da stavim ovde i nešto samo za sebe. Nešto što nema nikakve veze ni sa poslom, ni sa društvenim aktivnostima – nešto što čak ne mora ni da vam se dopada. A mislim da hoće. Ovo bih mogao da slušam svakog dana po tri puta – zauvek!

Mary J. Blige, U2 – One
.

Slični postovi:

5 Responses

  1. Retka Zverka

    Kakav divan retro! 🙂 Zaista prija. Ponekad provrtim U2 sa ploča (bez Mary) i to je tek pravi osećaj. 🙂

  2. greeneye14

    I ja se slazem…Mogla bih stalno nanovo da je slusam… Mislim da je uzivanje u VH1 U2 vikendu obostrano. A ova saradnja mislim da je jedna od najboljih.

  3. Miodrag Ristic

    Za mene je uvek vrhunski doživljaj muzike bio nešto "opipljivo". Bukvalno osetim jezu koja mi se penje uz kičmu, "naježim se" kada naletim na pravu stvar. To može biti samo nekoliko taktova pa čak i samo dva-tri tona (npr "kliktanje" gitare na početku solo deonice u pesmi "Baker street" od Gerry Rafferty-a.) Ono na šta ja "padam" su dramatični izuzetni i neponovljivi trenuci, kada se desi nešto za šta su svi mislili da je nemoguće…

  4. Retka Zverka

    Miodraže, kako si delikatno u sopstvenom komentaru opisao emociju koja prožima u tom jednom jedinom trenutku čije je trajanje sasvim subjektivno. 🙂 Divno, zaista. Meni taj osećaj kreće sa dna stomaka i penje se i spušta u neravnomernim talasima, pulsira u grudima, pleksusu i "udara" i pravi buru u glavi; ili je možda obrnut redosled?! 🙂

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *