Go West (part II)

Počeli su (verovali ili ne) da me pitaju: „Šta bi sa PART II ?“ Kao da su (zlobnici) predosetili da sam se našao u mišolovci. Pokušao sam da, najbolje što umem, prepričam četiri predavanja koje smo slušali, radionice, posete, B2B sastanke… I ispalo je predugačko i zamorno, smarački… Prva verzija teksta koja je  „pokrila“ samo prvi radni dan u Gentu – ispala je duža od 2000 reči. Tek tada sam shvatio da moram da promenim taktiku.

Umesto da vam objašnjavam slajdove, pokušaću da ih linkujem, kao i biografije predavača, prezentacije firmi koje smo posetili i sve ostale relevantne informacije – pa ko voli…

Ja ću se pozabaviti sa par ključnih reči koje su ostale da „zvone“ u vazduhu, za par zvukova, mirisa i boja… A vašoj inteligenciji (ili intuiciji?) ću da prepustim da sve to povežete u jednu smislenu celinu:

„BRIK“

Ovo nije reč već skraćenica: „Brazil Rusija Indija Kina“. Taj termin se mogao čuti više od par desetina puta na predavanjima, u susretima, formalnim i neformalnim razgovorima. Neke od zemalja iz skraćenice su posebno često spominjane. Kao da „na zapadu“ niko ne razgovara niočemu drugom…

„Good-enough“

Dovoljno dobro. Dovoljno dobar kvalitet (proizvoda i/ili usluga). Termin koji nisam prvi put čuo, ali sam prvi put stvarno shvatio koliki je njegov uticaj na svet u kome živimo, a pogotovo na svet u kome ćemo uskoro živeti. Primeri? Npr Skype, ili MP3 … Ili sve veća gomila raznih „besplatnih“ proizvoda i usluga koji nikada ne mogu biti toliko loši koliko (malo) koštaju. I još veća armija potrošača koji su VEOMA zadovoljni ovakvim transakcijama. Termin koji se direktno nadovezuje je „besplatna ekonomija“. Od ova dva koncepta se i najvećim umovima današnjice vrti u glavi, ali definitivno sveti gral nove ekonomije nije potraga za prestižom i kvalitetom, odnosno BRENDOM (u starom smislu značenja reči) – već za stvarima koje su DOVOLJNO DOBRE (šta god to značilo).

„Demografska eksplozija“

Sad se sigurno pitate – pa šta tu ima novo? To smo čuli sto puta: sve veći broj siromašnih, neobrazovanih, gladnih i bosih… E u tome i jest štos! POJMA VI NEMATE:  sve veći broj vrlo OBRAZOVANIH,  sve bolje PLAĆENIH, sve zdravijih, dugovečnijih, LJUDI KOJI SU BAR JEDNAKO DOBRI KAO MI (ako ne i bolji). Dodatno objašnjenje ovoga je povezano uz termin:

„LeapFrog“

Grad Kairo ima 18-20 miliona stanovnika (u zavisnosti od doba dana) od kojih sam nekoliko upoznao u Belgiji. Jedan od njih je bio direktor Afričkog odeljenja „Unilevera“, a drugi  top-menadžer iz jedne od nekoliko njihovih telekomunikacionih kompanija. Taj drugi je, osim Engleskog, tečno govorio i Holandski. Naš mentor na radionici Jo Martens je imao dosta ličnog i profesionalnog iskustva u Africi pa se rasplamsala zanimljiva diskusija… Na kraju se ispostavilo se da je 3G telekomunikaciona infrastruktura mnogo kvalitetnija i raširenija npr. na jugu afrike nego u Evropi. To se zove „LeapFrog“ – ili žablji skok. Mlade ili slabe ekonomije imaju jednu veliku prednost: teoretski je moguće preskočiti zastarele tehnologije i odmah skočiti u budućnost. Naravno ukoliko ste dovoljno pametni,  i/ili niste preterano korumpirani…

„Produktivnost“

Zvuči vrlo elementarno? Djavola! U elektrani koju smo posetili 500 megavata pravi 3 čoveka u smeni. Zamislite da u celom Obrenovcu radi 12 ljudi? Pitao sam: kako pravite godišnji remont? Odgovor? Dodju ljudi iz drugih elektrana i njih 100-tinak završe ceo posao za dve nedelje.

Na aerodromu u Briselu ne postoje šalteri za čekiranje karata (ili ih bar ja nisam video). Postoje AUTOMATI za čekiranje karata. Ubacite pasoš i preko touch-screen-a izaberete destinaciju i mesto u avionu. Možete da ubaciti kreditnu karticu i da doplatite (ili kupite) kartu… Nebitno je da li kupujete kartu za avion, ili metro, čokoladicu, konzervu ili sendvič… Automati za sve i svašta su na svakom ćošku.  Priča o produktivnosti se pre ili kasnije završava sa automatima.

Ali pravo pitanje je: Šta li rade sa nezaposlenima? Možda to ima neke veze sa sledećom temom:

„Znanje“

Naučni institut koji smo posetili pravi 150 komercijalnih patenata godišnje iz raznih oblasti, i ostvaruje godišnji prihod po osnovu autorskih prava u visini BDP-a neke zaostale zemlje. Dodatna kontraverza je u činjenici da je jedan od glavnih klijenata instituta  čuvena kompanija „Mosanto“ koja se bavi genetki modifikovanom hranom. Na lokalnom univerzitetu studira 32.000 studenata, a radi preko 7.000 ljudi (grad ima oko 200.000 stanovnika).

Ali priča ima i drugih nivoa: obišao sam desetak prodavnica u pokušajima da kupim malo čokolade, neke igračke,  još neke sitnice, svratio sam na buvlju pijacu i u nekoliko restorana i pabova… Bio sam na ovaj ili onaj način u kontaktu sa bar dvadesetak ljudi raznih profila, obrazovanja, i životne dobi. Svi su više nego solidno govorili Engleski. (i svi su bili vrlo ljubazni?)

Treći nivo: grad je nastao i razvija se oko rečne luke (svaka eventualna sličnost sa lukama u Pančevu ili Beogradu je sasvim slučajna i VRLO MALO verovatna). U luci i oko nje radi 65.000 ljudi. Pogoni za reciklažu sekundarnih sirovina (preradjuju se čak i fekalije),  prerada egzotičnog drveta, prehrambena industrija, gradjevinski materijal, trgovina. Specijalan cement se proizvodi od šljake koja nastaje prilikom prerade otpadnog gvoždja. Na krovu cementare živi par sokolova koji imaju i mlade, a u luci ima i ribe. Cela luka podseća na lepo negovan park. Nema ni jednog dimnjaka, ali ima dosta vetrenjača koje proizvode struju. Ekologija ovde nije šuplja fraza već način života.

„Evropa nema alternativu“

„Naj-Evropskija“ Evropska  tekovina je Evro-skepticizam. Prosto vrišti svuda gde god da se okrenete. Svim Evropljanima su oči uprte negde drugde. Mnogi se i profesionalno bave izmeštanjem Evrope na istok (zapad ili jug). Jedan od predavača kaže: „Mi se bavimo logistikom i moramo da pratimo u stopu naše velike klijente (multinacionalne kompanije) – a svi oni ODLAZE…“ Evropljani zaista nemaju alterativu…

Kad mi sa Balkana najzad stignemo tamo oni će svi već biti na nekom drugom mestu.

„Derivati“

Čudna je koncidencija (a ne znam da li je to neko već primetio) da su i poslednju zaista veliku svetsku krizu (onu oko nafte) izazvali DERIVATI (samo oni naftini). Za ove finansijske DERIVATE koji su izazvali savremeni kolaps bankarskog sistema su svi čuli, ali nisam još sreo nikoga ko bi mogao da ih jasno objasni. U tome je zapravo i suština: sve je to jedna tako nategnuta priča da (citiram): „…svi su (bankari) znali da su te hartije od vrednosti SRANJE, pošto su ih i sami emitovali, ali su morali i da ih kupuju jer su ih na to terali njihovi akcionari…“ Na kraju su svi čekali da se sruši kula od karata, i brinuli su samo da ne budu oni ti na koje će se sve srušiti. Pronašao sam negde podatak da je ukupna berzantska vrednost svih kompanija na svetu oko 50 triliona, a ukupna masa „fiktivnog novca“ (koji nema nikakvo pokriće, a i dalje je u opticaju) oko 700 triliona. Jedna od teorija je da su to zapravo one pare koje paraziti iz vlasti decenijama pumpaju (uz pomoć raznih trikova) u banke, da bi mogi da žive na svojim „deficitima“, ili što bi deda-Miloje rekao: „oće leba bez motike…“

Zaključak: svi mi smo kao muva na dečijem balonu…

„Zvezda“

Jednoj šarmantnoj devojci sam obećao da će da bude zvezda ovog teksta. Sa Karolien sam razgovarao na banketu povodom godišnjice „Plato-a“, vrlo opušteno, o svemu i svačemu. Dotakli smo se i nekih sasvim filozofskih (a u isto vreme vrlo ličnih) tema kao što su lična ispunjenost, zadovoljstvo i sreća, prijateljstvo, sistem vrednosti… Otkrila mi je da moj slatki gradić iz bajke nosi i neslavan rekord po broju samoubistava, da su mnogi ljudi dezorjentisani i nesrećni, da sve više ljudi (poput nje) traga za smislom izvan materijalnog sveta… I da to traganje u današnje vreme i na ovom mestu – nije nimalo lak ni izvestan posao. Mislim da smo se VRLO DOBRO razumeli…

Ovde bi trebalo da završim. Bilo bi najbolje da vas pustim da sami izvučete svoje zaključke, ali ne mogu da odolim a da ne kažem još samo jednu rečenicu:

Izgleda da ovaj naš mali svet činimo mi sami – a sve ostalo je tek dekoracija.

Šta vi mislite?
.