Industrija koje nema

Miodrag Ristić

M.R.

You may also like...

2 Responses

  1. Pedya kaže:

    Mislim da je dobitna kombinacija proizvodnja + „primenjena kreativa“. Kupac često hoće „nešto“, a da ni sam nije načisto šta bi to moglo da bude. A onda „kreativni proizvođač“, shodno svojim mogućnostima i resursima iznedri ideju koju može sam i da realizuje. To veliki niti mogu niti hoće da rade, niti im je potreban takav pristup. I mislim da je to veština koju moraju da poseduju „provlakači kroz iglene uši“.

    Pozdrav, Pedya

    PS Ja sam kupac. Priznajem. 🙂

  2. Dotakao si jednu temu koja je prilično kontraverzna. Da li je pametnije dizajn poveriti samostalnom dizajneru, ili onom koji je vezan za nekog „izvođača“ (u ovom slučaju – štampariju)? Ima jakih argumenata u korist obe opcije.

    Ja kao „izvođač“ često psujem onu vrstu dizajnera koja mrzi miris boje, jednako kao i sve druge „tehničke“ detalje. Oni umesto da budu deo rešenja – intenzivno rade na pogoršavanju problema. Što se mene tiče – to je čist anti-dizajn. Neretko se manjak ideja nadoknađuje besumučnim pravljenjem problema štampi ili doradi, a originalnost traži „s one strane izvodljivog“. Ljudi su u takvom tripu da pobrkaju sopstvenu nekompetentnost – sa originalnošću. Što bi De Bono rekao: „Nije nimalo teško biti originalan. Teško je imati smisla…“

    Ima naravno i profesionalaca koji su na visini zadatka, i oni se uglavnom drže van zone rizika. Ipak, povremeno se desi da neko „padne s marsa“ – ali stvarno napravi neki prodor, nešto oko čega se vredelo pomučiti. Baš retko, ali ponekad vredi…

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *