Kad cvrčci spavaju….


Potraga za skrivenim vezama je (bar u mom slučaju) važan deo kreativnog procesa. Kakvim vezama? Mogu biti zasta raznolike: od manje-više očiglednih uzročno-posledičnih, preko raznih simboličnih, asocijativnih, do vrlo suptilnih i dubokih – ponekad i sasvim apstraktnih, poput simetrija i ravnoteža…

Uzmimo na primer frazu iz naslova. Pošto sam se nedavno preselio (nakon 35 godina provedenih u centru grada) u kuću u predgradju, pun sam raznih utisaka. Taj sa cvrčcima je vrlo fascinatan. U ove letnje dane ispraćaju me na spavanje i doprinose opštem večernjem „štimungu“, ali trebalo mi je dosta da shvatim da su istovremeno i uzrok čudne nesanice sa kojom sam se suočio. Tek posle par dana shvatio sam da se redovno budim nekoliko sati pošto sam zaspao – zato što cvrčci u to vreme zaćute! (verovatno i oni odu na spavanje?)

Ne znam dali se to desi naglo (kao po komandi) ili u par minuta, ali razlika u „buci“ je zaista velika. Naravno većini drugih umornih spavača – ova napadna tišina „ne bode oči“ (tj. uši), ali ja se redovno probudim, piljim tako u plafon, i pitam se: „Šta bi sa cvrčcima?“

U kom pravcu bi mogla da krene ova priča? Naravno imam već mnogo ideja za razradu (ali nažalost – ne i vremena za to)…

Nije ni važno… Ipak, pomerili smo se „sa mrtve tačke“…

A to je kreativni pomak, zar ne?
.

Slični postovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *