Kada ćemo biti kao sav normalan svet?

posted in: budućnost, pametovanje | 2

kada

Kad „prčkate“ po budućnosti – potražite trendove jer se u njima obično kriju najvažniji odgovori. Koje su to konstante našeg društva u poslednjih 20-30 godina? I gde će nas sve to na kraju odvesti?

Prvi trend: Dr Beavis i Dr Butt-head

Birokratizacija društva, povećavanje broja ljudi „na kazanu“, smanjivanje proizvodnih kapaciteta, smanjivanje stručnosti proizvodnih zanimanja, fabrikovanje nepotrebnih (neupotrebljivih) stručnjaka, devastiranje složenih organizacionih sistema, urušavanje obrazovnih i kulturnih institucija… Uz negativnu selekciju preko partokratskih mehanizama, i odliv sposobnih i preduzimljivih u inostranstvo. Bez trunke preterivanja –  ovaj trend bi se mogao nazvati sistematskim zaglupljivanjem. Mi realno konstantno smanjujemo naš kolektivni kapacitet za stvaralaštvo bilo koje vrste. Ljudi sa višim intelektualnim i socijalnim kapacitetima se usmeravaju na jalovo penjanje po birokratskoj hijerarhiji (ili uspeh uz njenu pomoć). To na kraju rezultuje ličnim bogaćenjem, ali ne kroz stvaranje, već kroz raspodelu, tj. prisvajanje sve tanjih društvenih resursa. Neko maliciozan i bez manira nazvao bi to – pljačkom!

Drugi trend: Hello Kitty u šljokicama

Drugi stalan trend je na prvi pogled pozitivan. Deo novca koji stigne zaduživanjem, kroz razne vidove „pomoći“, prodajom državne imovine, ili kroz neopravdano visoke poreze, na kraju završi u nekim budžetima, iz kojih se prelije u infrastrukturne projekte, ili potrošnju. Ali kad malo analizirate šta se to i kako „šminka“, videćete da je suština zapravo – u besmislenom bacanju para. Uglavnom su u pitanju komplikovani građevinski radovi gde su troškovi najblaže rečeno sumnjivi, a strateška korist minimalna ili nikakva. To se takođe odnosi i na nabavku razne administrativne opreme, tehničkih sredstava, automobila i slično, gde je zajednički imenitelj da sva ta sredstva imaju vrlo kratak vek amortizacije – i skoro nikakav povraćaj uloženog. Trend je zapravo uvezan sa prethodnim, jer čak i kada bi hteli da taj novac iskoristimo pametnije (za podsticanje investicija, naučni i tehnološki razvoj, racionalizaciju javnog sektora, ili bilo šta stvarno korisno) – verovatno ne bi znali kako. Zato se taj novac „krlja“ tako da što više mrvica odpadne u privatne džepove, a da je društvena korist što  teže dokaziva ili merljiva… Umišljaj  je takođe teško dokazati. Ali možda su zaista – suviše glupi?

Treći trend: MTV Cribs – i ostala seljana

Treći trend je zapravo proizvod prva dva. Društveno bogatsvo se na kraju sliva u privatne džepove, istovremeno ostavljajući pustoš i bedu. Mali broj ljudi koji su imali sreće da se nađu „u liftu“ društvenih kretanja,  na kraju nagomilaju ogroman kapital. Međutim,  pošto je sistem tom prilikom potpuno razoren, izgubio je svaku mogućnost stvaranja nove vrednosti, i jedino što preostaje „srećnim dobitnicima“ je da novac bacaju kroz prozor. Ma koliko to bizarno zvučalo, oni  zapravo ništa pametnije sa njim više i ne mogu da urade,  sem da ga bacaju na luksuz i slične gluposti. Ako bi ga na bilo koji način reinvestirali i tako vratili u sistem, neko drugi bi ubrzo stavitio šapu na njega. I sve bi izgubili… Zato ono što često smatramo lošim ukusom,  manjkom kulture i viškom para, nije ništa drugo nego mukotrpan rad na ostvarenju najvažnijeg cilja kapitalizma – rasipanju!

Četvrti trend: Planeta majmuna

Vratite film unazad dvadest – trideset godina, i shvatićete da su prva tri trenda konstanta sveta u kome živimo. Imate li danas bolje klupe u parku, nove parkinge i raskrsnice, fasade, i još svašta-nešto što vam u suštini ne treba?  Istovremeno – imate manju šansu da dobijete bolji (ili bilo kakav) posao. Ili sve više radite za sve manje para, ili vaša socijalna primanja jedu inflacija i poskupljenja. Iz godine u godinu kupujete sve lošije krpe i sve kratkovečniju tehniku. (Ali sve je kul brendirano, zar ne?) Kad pogledate oko sebe vidite da je „uspeh“ rezervisan za neki polusvet, a mehanizmi su najblaže rečeno – nejasni. U našem etnocentrizmu smo često spremni da tvrdimo da je sve to neka naša lokalna specijalnost. Ali nažalost – nije.

Četvrti trend – i odgovor na pitanje iz naslova – leži u nespornoj činjenici da se delovanjem prethodna tri trenda polako približavamo „normalnom“ svetu.

Ili on nama…

:.

Slični postovi:

2 Responses

  1. Ana

    Dok god ima ovakvih razmišljanja i njihove (odlične!) materijalizacije, postoji i peti trend – šireći humani individualizam kao odgovor na isprazne masovne iluzije koje vladaju čovečanstvom vekovima, i prihvatanje odgovornosti i preuzimanje inicijative kao odgovor na nemanje posla.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *