.
Realizaciju projekta Plato podržava Evropska komisija i vlada Flandrije, trenutno postoji u 17 evropskih zemalja i u više zemalja u razvoju. Projekat Plato obuhvata preko 8.500 malih i srednjih, i oko 700 velikih preduzeća.
Ono što je specifikum ove ideje je „mentorski“ sistem razvoja. Grupe od 20-tak malih i srednih preduzeća (iz jedne regije, bez direktnih konkurenata) okupljaju se na redovnim mesečnim sastancima – uz organizaciju i podršku kompanija-mentora, obično velikih i uspešnih regionalnih kompanija. U našem slučaju radi se o firmama iz tzv „Južnog Banata“ (Vršac, Pančevo, Kovačica, Kovin, Bela Crkva…), a uloga kompanije-mentora poverena je firmi Hemofarm Stada ad, Vršac.
Najbolje ideje su obično sasvim jednostavne. Od koga možemo najbolje da naučimo nešto korisno, praktično, i odmah upotrebljivo? Jedni od drugih (naravno), a ako pri tom imate i nekog iskusnog, sa autoritetom, nekog da u tom razgovoru malo „arbitrira“, usmeri razgovor u konstruktivnom smeru, i povremeno prenese iskustvo onih koji su i sami nekada bili mali, a zatim uspeli da „porastu“… Pun pogodak!
Gospodin Dragan Knežević, je jedan od ljudi koji su stvarali Hemofarm, tako da njegov autoritet nosi celu priču, ne dozvoljava našim sujetama da se suviše zanesu, ali uspeva i da nas podstakne na aktivnu razmenu informacija i ideja. Obično „sve pršti“ od polemike, konkretnih primera i dostignuća, pa čak i sasvim ličnih razmišljanja i dilema. Svaki od sastanak ima centralnu, prethodno dogovorenu temu iz naj različitijih oblasti: „Nastup na stranim tržištima“, „Krediti iz stranih izvora“, „Kako smanjiti troškove“, „Ljudski resursi“… Svaka tema se započinje kroz osmišljenu, interaktivnu slajd-prezentaciju, a nastavlja kroz polemički razgovor svih učesnika… Zahvaljujući logistici PK Pančevo angažuju se povremeno i stručni predavači (za specifične teme), ali je glavni akcenat na dijalogu i razmeni iskustava.
Već u maju imaćemo i prvi kontakt sa regionalnim članicama Platoa (u Madjarskoj), a sredinom godine (ili na jesen) idemo svi za Belgiju. Ovih dana primili su nas i u zatvorenu (password-protected) globalnu E-mrežu članova.
Posle prethodna dva posta osećao sam potrebu da napišem i nešto ovako. Svet je mali. Mi smo deo sveta (samo ne znam da li da stavim tačku, tri tačke ili upitnik)?
.
amarilis.online
Svaka čast! Divno je kad vidim ovakvu inicijativu. Ne samo da sedimo da čekamo da nam padne sa neba, da se neki belosvetski sete nas.
Samo napred! Želim Vam od srca svu sreću u daljem radu.
Miodrag Ristic
Inicijativa je (na žalost) njihova. Ali nekad je dovoljno prihvatiti pruženu ruku. Nadam se samo da će se uskoro neko setiti da bi i mi mogli na isti način da iskoristimo neka stara poznanstva, i činjenicu da su oni silni strani studenti koji su nekada studirali u našoj zemlji sada uvaženi gradjani, ministri, biznismeni… Krem "trećeg sveta" (a najlepše uspomene nose odavde. Bože, zašto smo tako tupavi?
Milko Grmuša
Odličan projekat. Iskreno, prvi put čujem za isti, i veoma mi se dopada kako ideja, tako i njena realizacija. U svakom slučaju dobar putokaz debilima iz kojekakvih ministarstava koji bacaju pare na svakakve gluposti koje im podvale sbrda-sdola formirane NVO…
Retka Zverka
Moje iskustvo je da "naše" odbegle srednjoškolce diplomce s početka 90-ih živo zabole za Srbiju. To je donekle i razumljivo. A, činjenica je da to više nisu oni ljudi koje smo nekada poznavali. Otišli su relativno mladi i prilagodili se tamošnjim uslovima (što je dobro za njih), a mi im ovde izgledamo kao egzotične ptice koji nekim čudnim čudom i dalje opstaju pod relativno nenormalnim uslovima. Uostalom, pogledaj npr. Miodraga Stojkovića. Pa, cimali su ga i cimaju ga ko kretena. Zašto bi neko ko ima negde bolje uslove dolazio ponovo da se mlati ovde, a zna zbog čega je otišao. Zbog patriotizma? Zbog ljubavi prema nekadašnjim sunarodnicima? Ne znam, ali mislim da na kraju cash prevagne nad svakim entuzijazmom, bar kod većine ljudi. Da prikočim, pretvoriće se komentar u post. 😀
Miodrag
Svi odosmo van teme… Stvar je u tome da su nam Belgijanci "na tacni" dali ono sto nam treba, a dobice za uzvrat sirom otvorena vrata i "zahvalnost" onih najmobilnijih… Sve to je 120% u duhu novog vremena. Svaka im cast, ono sto meni nije jasno – kako mi ne mozemo da radimo to isto (a Tito je to radio jos pre 40 godina)…
Pedya
Stavi tri tačke… 😉
I pomeri malo ugao posmatranja. 😉 Neki ovde već rade to isto, ili bar tome slično, primereno svojim mogućnostima. Šta Belgijanci rade? Svoja znanja dele s drugima, kojima je takvo znanje potrebno. Oni kažu "Ja to znam. Kome to treba? Rado ću mu pokazati…" Šta konkretno radiš ti na ovom svom blogu, kao i mnogi drugi na svojim blogovima? Pa, isto to. Deliš svoje znanje, a uzima ga onaj kome treba… 🙂 Kao što vidiš, nije baš da ovde nema takvih ljudi, samo ih možda nema tamo gde bi trebalo da budu i odakle bi mogli mnogo više da pomognu. Ali, to je za neki (tvoj) drugi post… 😉
Miodrag Ristic
@pedya – Hvala ti puno! Bacam se iz istih stopa (na novi post) sasvim u duhu tvog komentara: Nešto što neće baš svima da treba, ali zato će NEKIMA da znači mnogo! (hvala ti još jednom na super ideji!)