.
Ovo nema baš mnogo veze sa uobičajenim (masovnim, preovlađujićim) shvatanjima o suštini i smislu grafičkog dizajna. Što se mene tiče – to je problem pomenutih shvatanja – a ne moj !!! Dizajn, onako kako ga ja vidim, treba da rešava probleme, a najveći i najčešći problem je – problem novca.
Primer za analizu: Većina malih privatnih apoteka ima skromnu ali vrlo raznovrsnu proizvodnju. Razni biljni čajevi, kreme, kapi… Nekoliko desetina različitih proizvoda, koje treba adekvatno opremiti… Zadatak je vrlo zahtevan, i obično toliko skup da su čak i najprostije „signature“ (etikete sa jednobojnim natpisima) u minimalnim tiražima za ofset štampu – suviše skupe za većinu apoteka.
Moj predlog rešenja problema počiva na činjenici da je većina apoteka u poslednjih par godina „kompjuterizovana“ toliko da raspolaže sa bar jednim računarom i jednim kvalitetnim štampačem. Tipska ricovana etiketa (u ofset full-koloru, sa svim potrebnim generalijama, + malo komercijalnog „stajlinga“) + predvidjenim mestom za uštampavanje naziva proizvoda + odgovarajući šablon-softver + univerzalne kesice za čajeve…
Amerikanci bi rekli: „One size – fits all“… Uostalom, slika govori sve: Svi proizvodi dobijaju prepoznatljivu liniju i profesionalan izgled. Dakle, baš kao u naslovu: „Mnogo profesionalnog dizajna – za sasvim malo para…
Naravno ovakva logika (filozofija?) je primenljiva i na mnoge druge slučajeve. Mnogo toga postaje MOGUĆE, onog trenutka kad prihvatimo tezu da dizajn nije elitistička „zafrkancija“, već običan ALAT – za rešavanje svakodnevnih (načešće novčanih) problema.
Oni koji su pratili link i videli cenu paketa (a bave se dizajnom) sada su verovatno zgroženi, i kao da ih čujem: „To je ponižavajuće! Damping! Od čega MI da živimo…“ Moj odgovor je: Da li ste čuli za u poslednje vreme (na internetu) vrlo popularan izraz „free-business“ ili „free-economy“? Sve je više poslovnih modela koji prate sličnu poslovnu filozofiju da NEŠTO (ponekad naizgled SVE) nude besplatno! U našoj priči dizajner ne prodaje – već RENTIRA svoju kreaciju, i tako SA-učestvuje u zajedničkom tržišnom uspehu (što duže neka ideja bude živela – duže ćemo (i više!) ubirati njene plodove. Naravno, sve to pod pretpostavkom da jedini problem koji uspešno rešavamo…
…nije naš sopstveni !
.
Ostavite odgovor