.
Vremena se menjaju…
Godinama smo se upinjali iz petnih žila da na našu referenc listu dodamo zvučna imena: Diners, Toyota, Roche, ABB, Cisco, Ballantine’s, Mercedes… Gigantske firme i planetarni brendovi. Kako smo to uspevali? Iskreno – pre desetak godina sam bio spreman i da iz svog džepa platim – samo da „uknjižim“ neko novo značajno ime. Srećom nisam morao suviše često da to ZAISTA i uradim. Jedno zvučno ime je ubrzo dovodilo neko drugo (a uz put i desetine „normalnih“ klijenta). Ali slagao bih kada bih rekao da su motivi za ovu „filateliju“ bili strogo poslovni, i hladno-proračunati.
Sujeta je čudo…
U svakom slučaju – do dan-danas na našem sajtu (ali i na zidu u mojoj kancelariji) specijalno mesto zauzima npr. jedna kesa koju smo još sredinom 90-tih radili za „Ericsson“. Čuveni brend je odavno kupio „Sony“, a samo retki se danas sećaju onog vica iz tog vremena, o dva najveća Crnogorska plemena (Nokia i Ericsson). Nekoliko godina kasnije „uknjižili“ smo i Nokiju, ali neke reference su zbog konkretnih okolnosti, pre svega „tajminga“ – bile zaista važne, najviše za naše samopouzdanje, ali i kao ulaznica u odredjene „značajne krugove“… Posle su se stvari manje-više „odmotavale“ same od sebe…
Ali, kao što rekoh na početku – vremena se menjaju…
Pre neki dan smo ostvarili novu vrstu reference. U jednom istom, kratkom telefonskom razgovoru uspeli smo da odbijemo svetski čuvenu agenciju „Leo Burnett“, i njihovog klijenta koji se bavi proizvodnjom osvežavajućih napitaka (verovatno ste već čuli za „Coca-Cola“ Company?) Zahtev je bio uobičajeno „nenormalan“, sa rokom od 3 radna dana za posao koji se inače radi za bar 7 – skromnog obima (i budžeta) – ali sve je to već klasika, naročito u radu sa agencijama… Mi smo postavili samo jedan mali uslov – ako već treba da „tumbamo“ celu organizaciju, i da obaramo olimpijske i svetske rekorde u brzini (a sve to za male pare) – neka bar posao bude avansno plaćen. Epilog već pogadjate – ali najbolja stvar u svemu je ljubazan odgovor menadžera (posle polusatne konsultacije u agenciji, možda i sa klijentom):
„Klijent će Agenciji platiti tek za 45 dana, a Agencija nije u mogućnosti da kreditira Klijenta…“
Za trenutak sam se osetio vrlo ponosnim (rekoh: sujeta je čudo) Jedna od najvećih svetskih agencija nema para, baš kao i jedan od najvećih svetskih klijenata… Ali se zato od male lokalne štamparije očekuje da nema tih banalanih problema u vezi cash-flow-a (!?!)
Gospodo, vaše poverenje obavezuje! Zato ćemo se i ubuduće starati da ga opravdamo. Pre svega – racionalnom, razumnom poslovnom politikom, koja kaže:
2010. godine, u Srbiji, dobar klijent, poželjan klijent od ugleda je – onaj koji plaća.
Sva sreća – ostao je još po koji…
.
.
Milja Lukic. Tu i tamo
Šta da ti kažem, odnosno napišem…
U situaciji kad je Porsche trebalo da mi vrati pare za kola, pa da se potpišem na to papirče da sam novce i dobila, oni su očekivali da ja prvo potpišem, da bi oni mogli to da knjiže i u svojoj službi da opravdaju taj trošak i još milion razloga koji-me-uopšte-ne-zanimaju mi naveli.
Koja budalaština! U jednom trenutku ulazi šefica finansijske službe i saopštava mi kako ona jednostavno ne može ništa da mi isplati dok se ne potpišem, na šta se opet vratimo na početak i nastavimo da se preganjamo.
Na kraju, ona me uspravnog držanja i dignute glave ponosno pita: „Pa zar vam ime Porsche ništa ne znači?" Odgovorim: „Mnogo mi znači – da treba da se čuvam, da ste pokušali i još uvek pokušavate da me prevarite…" Možda je Porsche u Nemačkoj stvarno garancija kvaliteta, ali kod nas očigledno misle da ću pasti u nesvest na pomen njihove firme i pristati na svakojake stupidarije. Da ne bî advokata, možda bi me i prešli.
Cyber Bosanka
Bas mi nesto drago sto je to sve tako 🙂
Neka ide Coca Cola sa svojim nacinom poslovanja u neku stvar, ti veliki poduzetnici i kapitalisti su svakako ovu planetu vec dovoljno uhakali i napravili je skoro nemogucom za zivot.
Miodrag Ristic
@Milja Lukić – sad sam u sukobu interesa (radim i sa Porche-Lizing-om). Ali potpuno razumem šta hoćeš da kažeš, i mislim da je to jedan od nivoa u kojima se može čitati ovo moje "pisanije": pristojnost! Svi su dužni da se ponašaju pristojno, to je osnova civilizovanog odnosa medju ljudima. Veliki i moćni su još odgovorniji, a mislim i da imaju više interesa u tome. Ako uvažavamo poziciju druge strane, ne samo da ne gubimo ništa – već gradimo jedan ambijent u kome je UGODNO I SIGURNO poslovati (i živeti). Ponašanje sa pozicije sile, ili autističnost, je zapravo signal da nešto u toj hijererhiji "ne štima" kako treba. Ali, prilično sam siguran da će sama činjenica što o tome na ovaj način razgovaramo – sve to vrlo brzo promeniti…
@Cyber Bosanka – znaš, simpatičan mi je tvoj komentar, a malo me i nasmejao… Setio sam se kako svako-malo, čim se neko naljuti na Globalni Svetski Poredak – polupa lokalni McDonalds! A oni – siroti ljudi – samo peku pljeskavice, i pojma nemaju šta ih je to "strefilo", i zašto… Naravno, razumemo se mi – ali ta šuma simbola je upravo ono što zamagljuje celu stvar, i kao da je vreme da se stvari malo razjasne i polarizuju (kao u ilustraciji za ovaj post).
Retka Zverka
E, pa kada Leo Burnett nije sposoban da posreduje u poslu sa rokom – juče i da skine sebi kajmak, ko ih šmirgla onda. 🙂 Jok, nego ćeš ti da kreditiraš Coca-Colu.
Milja Lukic. Tu i tamo
Jesi li čuo za izreku: Ko krade, taj ima?
Miodrag Ristic
@Retka Zverka – Coca-Colu bi ja kreditirao (iz čistog vica), ali Dinkija više neću – pa makar crko'
@Milja Lukić – …reče mali Djokica – i učlani se u političku stranku…
Pedya
Podseti me da ti kupim jednu PEPSI Colu kad se vidimo… 😉
Miodrag Ristic
@Pedya – Ha! Od svih teorija zavere ta mi je omiljena (da je "sukob" ova dva brenda najveći marketinški "spin") Mogao bi malo da se pozabaviš tim "narodnim predanjima" i legendama u nekom od tvojih narednih postova? Mada bi i priča o osnivačima nekih od pomenutih agencija i kompanija bila podjednako bajkovita i inspirativna…
Kad već spomminjem "bajke", ne mogu da se ne setim jednog preduzetnika koji je (možda baš na bazi te teorije) postavio zanimljiv koncept: Čovek otvara N-tu maloprodaju na vrlo maloj teritoriji u pešačkoj zoni. Na moje pitanja u čemu je smisao te investisticije, on odgovara:
"Bolje da konkurišem sam sebi – nego da mi drugi konkurišu!"
Pedya
😉 Pre nego što je došlo do "seče kiosaka" (kioskova?! ;), nikad nisam znao kako da kioske menjam po padežima :P) pre nekoliko godina, Futura plus je imala istu poslovnu logiku i na najkvalitetnijim pozicijama imala i po 3-4 kioska jedan do drugog. Posle su gradske vlasti donele odluku da se na istoj poziciji ne može imati više od jednog kioska i time direktno uticale na poslovnu filozofiju F+…
shaputalica
Niti je čudo niti je prvi put da se velike kompanije ponašaju "kraljevski" prema onima koji im robu reklamiraju, plasiraju ili doprinose na neki drugi način.
Pa svi znamo da je valuta dobavljačima za "Maxi" i do 90 dana, a da ti isti dobavljači (nezvanično ali provereno) moraju da se učipe kako bi zauzeli deseti deo nekog rafa…
Bahatost je česta životna filozofija na ovim našim prostorima…navikli da trpimo.
I neka si im rek'o! 😉