Pusti budalu, priča sam sa sobom…

posted in: Flash-backs, pametovanje | 0

vizija

I najglupljem psu kad baciš loptu 50 puta, on se na kraju smori. Ali storija o PayPal-u, Narodnoj banci, carini, pošti, državnoj administraiji, bankama, tajkunima, i naravno – politici – pouzdana je kao bumerang. Taman kad pomislimo da smo se najzad rešili bede – evo nama PayPal-a ponovo…

Ne znam šta je to što priču o E-poslovanju u Srbiji čini najtupavijim dramaturškim obrascem ikada, ali ta još neotkrivena kvaka je čini i neiscrpnim izvorom  postova, statusa i tvitova. Dok sam pokušavao da proniknem u tu misteriju, najednom me obasjala neka čudna plavičasta svetlost, začuh gromoglasne fanfare, i strefi me niodkuda ta lucidna

VIZIJA:

Odjednom sam video gomilu mlađanih communitymanager-a kako se tiskaju na portirnici neke fensi poslovne zgrade (na Novom Beogradu, a gde drugo?), i brzo provlače svoje magnetne id-kartice (da im se ne odbije od plate), zatim žure do automata sa kafom, a onda se brzo loguju kao poznati političari, preduzetnici, analitičari, javne ličnosti…

Potom strpljivo i sistematično, sa dosta duha i obzira, u profesionalnom PR fazonu, hendluju ljute hejtove, one fol-ozbiljne, kao i obična trolovanja. Komentarom na komentar, slikom na sliku, saopštenjem na akciju… Javno mnjenje u svojem najboljem izdanju.

I tako – radno vreme proleti za čas.

Izlogovaše se, overiše ponovo ID-kartice, i pravac Costa Coffee, ili neko slično šatro-nobles mesto. Samo da ima dobar wi-fi. Zašto? Pa da mogu da mu ga daju po hejtu.

Treba i sutra da se nešto radi…

:.

Slični postovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *