Reforma pravosudja (iz ugla slučajnog prolaznika)

.

 -„Izvinite! Četvrti opštinski?“
-„Tu odmah, iza ovog parkića…“
Radnica na šalteru informacija je bila uslužna: „Za predaju zahteva idite na šaltere 9, 10 ili 11.“
Kako sam se nadao super sam prošao, mislim u sebi. Samo nekoliko stranaka ispred pomenutih šaltera,  dok su se na svim ostalim otegli dugački redovi.  Dok čekam, studiram fizionomije ljudi oko sebe i besciljno zveram okolo.

Ali ono što mi je privuklo pažnju nisam video – nego čuo. BUKA! Odvratan kakofoničan odjek, kao na nekoj velikoj železničkoj stanici – samo mnogo jači. Jasno mi je bilo odakle dopire – u prostoriji odprilike 50 x 20 metara nalazilo se u tom trenutku oko 150-200 ljudi. Velika betonska sala bez ijedne pregrade, sa samo par vrata i prozora odjekivala je kao pećina. Svi su morali da govore bar dva puta glasnije da bi se razumeli sa čovekom pred sebe. A ako su još bili rastavljeni šalterom – morali su da viču. Namejao sam se u sebi: pa ovde je bar 50 decibela više nego u mojoj štampariji! A štamparije nisu baš poznate kao mesta mira i kontemplacije…

„Treba da zovete nekog da prekontroliše nivo buke.“ – rekao sam ženi za šalterom koja je unosila podatke iz mog zahteva u kompjuter.
„ŠTA STE  REKLI?“ – doviknula mi je.
„MNOGO JE VELIKA BUKA!“ morao sam i ja da dignem glas: „DA BAR IMATE  STAKLENE PREGRADE…“
„A,  nema ništa od toga!“ slegla je ramenima njena koleginica sa „susednog šaltera“ koji ni na koji način nije bio izdvojen, osim simbolički – natpisom na plafonu:
„Ne daju!“
 „Ne znam kao čujete svoje misli, a mogu da zamislim kako vam je kad dodjete kući posle osam sati provedenih ovde… Zašto se ne pozovete na zakon o zaštiti na radu?“

Susedna „koleginica“ se pravila da me nije čula, a devojka na mom šalteru mi se samo kiselo nasmešila.
I ja lupam gluposti! – pomislih u sebi: Pa u toku je ta neka reorganizacija, žene su srećne što uopšte imaju posao…

„E kad bi bar to govedo od arhitekte koji je sve ovo zamislio, odsedeo ovde jedno mesec dana, onako – za kaznu!“ –  rekao sam to reda radi,  znajući da me više niko ne sluša. U sebi sam mislio: Ako VI NE ZNATE (da se izborite za) svoja prava, šta da očekujemo MI OSTALI?

Bolje da ćutim da i mene ne „reorganizuju“…
.

Slični postovi:

10 Responses

  1. Retka Zverka

    Meni se nekoliko puta desio sličan "ispad" u nekoliko prodavnica koje šibaju tehno muziku. Po sistemu, pošto to baš nije sorta muzike za opuštanje i uživanje, uticaj je takav da se brzo odlučiš za kupovinu, platiš i pališ. I ja onako upitah prodavačicu, zašto bre takav shit od muzike i kako ona to trpi i sve te priče oko buke i tako to. Ona me onako blazirano pogledala i rekla da tako gazda ište. Ja gledam i kao, ali dotični/a ne zvera ovde, nego prodavci i kupci trpe mentalni teror. I ne vredi, džabe priče. "Veži konja tamo gde ti gazda kaže".

  2. amarilis.online

    Meni se dopala tvoja asocijacija na Zakon o zaštiti na radu! Dobro si ti prošao u celoj toj akciji, kada ti je samo buka smetala.

  3. Miodrag Ristic

    @retka zverka – možda gazda hoće da bude moderan, da privuče tinagere? Eto, npr tebe je već "navatao" – a sad, što se ti ne uklapaš 100% u ciljnu grupu, nije valjda MARKETING kriv? Što se zaposlenih tiče "po zakonu" treba samo da im obezbedi zaštitna sredstva. Može da prodje jeftino: pola kile Cik-Cak… Samo, ne bih ja ni njega tek-tako osudjivao – ponekad mi se čini da na svima nama neko sprovodi eksperimente "in-vivo".

    @amarilis online – zapravo hteo sam da podelim jednu ideju o pacifiziranju šalterskih ajkula. Ako se samo malo prebacimo u njihovu kožu, nebi trebalo da nam bude teško da o njima razmišljamo kao o ljudima poput nas. I onda ispada da smo svi u istom čamcu.

  4. amarilis.online

    Ovo nije komentar, samo informacija da je potrebno da odes na moj blog amarilisonline.com i dalje ce ti se kazati samo.

  5. Kajzer Soze

    O, upravo Tako, dobar ti je zaključak. Poznajem lično osobu koja radi kao inspektor zaštite na radu.Ta se institucija aktivira tek kad neko za dlaku izbegne smrt.

  6. Miljana Mladenovic

    Sve su nam institucije za izbegavanje, bas me nesto ovoh dana proganja post o tome…

  7. Cyber Bosanka

    Meni nema nista teze i gore od odlaska u neku drzavnu instituciju poput ove koju si opisao. To su mjesta lisena bilo kakve kreativnosti, puna negativne energije i stresa. Ljudi koji tamo "rade" su kao Gustav, najcesce sa mislima uperenim u neku penziju koju ce docekati za 20 i kusur godina, ali im je to cilj od kojeg nece nikad odustati. Svaki pokusaj da kazes – uradis nesto sto nije dio procedure zavrsava losim osjecajem po tebe – oni nikad nece shvatiti nista.

    Nije mi ih zao, jbg, mozda surovo sa moje strane ali sta cu 😉

  8. Milja Lukic. Tu i tamo

    Izgleda da je stvarno mnogo velika buka, pa nisi "čuo" da sam ti dodelila nagradu.
    Pogledaj na mom blogu.

  9. Miodrag Ristic

    Izvinjavam se svima što sam bio par dana opravdano odsutan. Ali više o tome u sledećem postu…

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *