Da li se sećate (ako ste ikada bili deca?) one spektakularne zabave koju u naš život unesu prve majske trešnje? Taman kad nas prodje entuzijazam zbog skidanja zimske garderobe, pa nam raspoloženje dodatno pokvari kiša za Prvi Maj… Pojave se ONE – obećavajući nam skori dolazak leta!
Kažu da su najbolje stvari na svetu besplatne. Lažu! Čujem da su 400 dinara na pijaci… Bruka! Ali – to sve mi je dalo jednu „marketinšku ideju„. Smislio sam jednu malu slatku akciju (to je sad popularno).
Dakle: svim klijentima štamparije Deto, čitaocima bloga Detozin, prijateljima kuće, slučajnim prolaznicima kroz Moravsku ulicu (naselje Mladost u Pančevu), i svima ostalima u periodu trajanja akcije (od danas, pa sledeće jedno-dve-tri nedelje…) ili do ISTEKA ZALIHA obezbedili smo – kroz specijalnu akciju:
da na licu mesta pojedu onoliko trešanja, koliko mogu sami da uberu.
Deca preko 35 godina – penju se na sopstvenu odgovornost.
.
Eeeee, kakav primamljiv mamac! Baš mi je žao što nisam u Pančevu:(
Gde si bre čika Miko, kajlo stara!
Nedostajao si mi. Ovo je ponuda koja se ne odbija. Ovaj, samo malo da uvežbam pentranje po drveću, kao nekad, uf prava stvar. Već osećam ukus trešanja u ustima. 
P. S. Umal’ da me sjebe spam robot, ali nije.
Gde je Čika Mika? Pa, bere trešnje…
Kao što si (bar ti) primetila, bio sam ozbiljno (virusno) „prehladjen“ – pa me me je Google stavio čak par dana i na famoznu crnu listu. Još mi zvonu u ušima ona poruka: „Sajt je poznat po distribuciji maliciozn0g softvera…“ Brrrr!
Zapravo mi se svašta-nešto-izdešavalo u poslednje vreme, a pretežno sam pisao i cepao, tj samocenzurisao se da nebi zamarao druge. Izgleda sam baš naseo na onu priču o optimizmu? Ili sam samo poslušao Dedu i onu njegovu (više puta ponovljenu) misao: „Oni kojima prisustvo na mreži predstavlja opterećenje – treba da malo pauziraju“…
Pametan čovek taj Deda.
Zavidim ti na dvorištu. I na trešnjama.
Šta ćeš, živ čovek…
Jaooo, divno!!!! Hvala, hvala, ko da sam svratila, popentrala se i najela se
Ovde su trešnje ko suvo zlato, tu oko 5 evra kilo. Strašno 
Koliko li tek košta da je sam ubereš, onako u prolazu? Što reče onaj slogan: neprocenjivo! Ne znam da li ste znali da su trešnje jedna od retkih voćki koje se ne prskaju (hemikalijama) protiv štetočina i bolesti?
Uvek se setim onog Pejakovića i njegove monodrame „Reče mi jedan čo’ek“ – kad kaže: „… prskaš voće da ne udje crv… A onda umre čo’ek ko’ veli niko ne zna od čega… I na kraju crv opet dodje na svoje!“
Sjajno. Konacno nesto sto zaista popravlja raspolozenje.
Uzgred, zasto je strana dugo bila pod upozorenjem o infekciji?
Uh! Iskustvo koje bih da što pre zaboravim… Moji klinci su negde skinuli nekakav task-bar za browser (inficiran), a ja sam u trentku nepažnje sa njihovog računara ažurirao blog…
Dakle – dešava se i opreznima!
A što se dužine tiče – izgleda sam super prošao pošto Google po pravilu sklanja tu odvratnu poruku o „sajtu koji rastura maliciozan softver“ u roku i do 90 DANA!!! Verovatno sam imao malu protekciju pošto sam njihov klijent preko Ad-Wordsa (a i radilo se o samo 2-3 zaražena fajla koja smo expresno sredili…)
Ne ponovilo se!
Povratni ping: Ana Škrabalica
Povratni ping: Valentina Đorđević
Povratni ping: Dečija radost – na akciji! | www.blogovnik.com