Korumpirana mladost

korumpirana-mladost

Mogu da razumem Primarijusa-Dr-Mr-Nešto kad se pravi da nije video koverat kako viri iz kutije za viski. Malo je odvratno – ali mogu da razumem. On bar dobro zna koliko smo svi smrtni, slabi, i prokleti…

Mogu da razumem i sirotog saobraćajca koji „ti učini“ za dvadeset evrića. Malo je odvratno – ali mogu da razumem. On ima decu, ti imaš decu, svi imamo decu…

Samo tu decu ne mogu da razumem.

Najodvratnija vrsta korupcije je korumpirana mladost. Jednako su korumpirani ovi što beže, i ovi što ostaju. Samo su se prodali na različitim šalterima.

Ovi prvi moljakaju za stipendije, grebu za master u inostranstvu, žicaju pare za škole jezika, cvile za praksu u mutinacionalnim kompanijama, letnje kampove, ko-fol volontiranje… Danju i noću sanjaju isti san: o tome kako će jednog dana da uteknu. Da „zapale u tačku“.  Što dalje. Tamo daleko su, doduše, „gorki zalogaji (integralnog) hljeba“, i nema mamine pite od jabuka, ali za sve ostalu – tu je VISA, American Express,  ili Mastercard…

A ovi drugi? Ovi što naivno misle da su nešto nešto bolji? Oni su već kupili ulaznicu za ovaj buđavi sistem, ili se tek spremaju da to učine. Nisu važne etikete i boje (to se ionako presvlači k’o prljave čarape) važno je da neko „sa tobom ima planove“. I još važnije – da ti na to PRISTAJEŠ. To je u stvari sve što ti je potrebno, (ako ne računamo formalni potpis krvlju). Da ponosno i krotko budeš jedan od onih čije vreme tek dolazi. Jer nikada ova zemlja neće biti toliko siromašna i opljačkana da ne ostane dovoljno za još jednog „OOOO“ sa šoferom. Za dugonogu sekretaricu. I kafansku pevačicu. Svoju-kućicu-slobodicu. I još neku crkavicu… Za naše, a svi smo mi naši, zar ne?

Pa nisu se valjda baš svi prodali? Potajno se nadam… Bar zbog lihvarskog zakona ponude i potražnje. Sigurno postoje i oni koji nikome nisu potrebni. Roba sa greškom. Demode. Škart. Oni izgubljeni, beznadežni slučajevi. Dok drugi sklapaju poslove života, oni se mlate se nekim leptirićima u stomaku, jure jednoroge i šarene duge, skupljaju napuštene kuce i mace, i sanjaju neke poštene i naivne mladalačke snove. Bolji svet. I u njemu cvet…

A šta ako više nema sanjara?

Šta onda?

Onda više ništa nije važno.

:.

Slični postovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *