Reklama koja pokreće na akciju

.
U nekom od sledećih postova naći ću vremena da napišem nešto i o Tony Antin-u koji je izvršio presudan uticaj na mene u vezi mnogih stvari… Mislim da je ova reklama otprilike po njegovom ukusu: Privlači pažnju; Čita se jasno; Navodi na akciju;

Ako klijent prihvati moju sugestiju, umesto dosadašnje male kolorne reklame, zakupiće veću crno belu – nešto malo veću od 1/4 strane, koja potpuno dominira lokalnim novinama (punim usitnjenih i pretrpanih oglasa vašarskog tipa).

Ideja je bila da se napravi oglas za odrasle (studenti, nezaposleni, zaposleni…) – pošto je upis za školsku decu prošao. Kako ih motivisati? Dali žude za komunikacijom sa svojim vršnjacima sa drugih meridijana? Ili bi želeli da čitaju klasike u originalu? Da se druže i provode na putovanjima? Možda da prate stručnu literaturu?

A-Jok! (Živimo u tranziciji):

„Gimme my money, man!“
.

Plava (ili purpurna?) krava

.
Radi se naravno o knjizi Seta Godina „Purple Cow“ (kod nas, iz nejasnih razloga, prevedeno kao „Plava Krava“) Ako se bavite bilo kojim poslom, a niste već pročitali – treba da to OBAVEZNO uradite. A evo i zašto:

Posle prvih par strana sve ono što ste mislili da znate o marketingu pokazaće se, ako ne baš potpuno pogrešno, ono bar pod velikim znakom pitanja. „Televizijsko-Industrijski-kompleks“ je u krizi, i igra koju velike kompanije igraju sa velikim medijima već 5O godina – jednostavno više ne vraća uloženi novac… Najveći broj konzumenata „ima daljinski upravljač u glavi“ i jednostavno je isključen iz igre. To manje više svi znaju, ali pošto ne postoji bolji način…

Sa druge strane, najprofitabilnije ideje u poslednih 10 godina (mp3, Google…) nisu potrošile ni dolar za reklamu preko uobičajenih kanala!? Najprofitabilniji filmovi, cd-i, najpomodniji restorani, novi „gadžeti“ i trendovi svih vrsta – cvetaju sa one strane uobičejenih „marketinških šema“…(i na globalnom i na lokalnom nivou!)

Posle ovakvog „jeretičkog“ početka (za koji svi dobro znamo da je istinit) Set Godin „rastura“ sve u komade, da bi (na radost nas koji od svega toga živimo) ponovo sve sastavio, ali uz opomenu i podsećanje da je u centru svega PROIZVOD! I to ne onaj proizvod kome je milionskim budžetima „upumpan“ identitet, već onaj koji ga poseduje sam po sebi.
„Bolje potrošite sredstva na osmišljavanje novih proizvoda, nego na „prepakivanje i uterivanje“ davno ubudjalih ideja…“ (ne mogu a da se ne setim onih silnih konditorskih proizvoda koje na tanjiru niko ne može da razlikuje – i pored utrošenih milijardi na marketing)

Fotorobot PURPURNE KRAVE, tj. proizvoda koji je toliko izuzetan da ga njegova jedinstvenost lansira tamo gde nijedan budžet ne bi mogao, obradjen je do najsitnijih detalja kroz 100-tinak primera iz svih oblasti proizvodnje i usluga. Vrlo lucidno je predstavljen i mehanizam „lansiranja krave“. Godin entuzijaste koji imaju poriv da jednostavno moraju sa drugima da podele svoje novo iskustvo, naziva „Kijavcima“ (sneezers) pošto od količine njihovog „kijanja“ zavisi da li će „krenuti epidemija“. (Da li ste znali da je Set Godin izmislio termin Viral-Marketing?) Istovremeno na taj način ukazuje i na poseban kvalitet malih kompaktnih zajednica okupljenih oko ponekad vrlo bizarnih interesovanja (npr. ljubitelji ljutih sosova). Komunikacija i kohezija tih grupa je ključ. Grupe koje treba pronaći, motivisati, „upregnuti“ da rade za marketing 21-veka…

Da naravno nećemo (svi) ostati bez posla, ali će se posao mnooogo promeniti za sledećih 10 godina. U suštini, posle ove knjige sve je isto – i ništa nije isto! Kako god – g. Godin je u meni dobio vrlo zahvalnog „kijavca“ raspoloženog za širenje njegove ideje. U to ime:

Aaaaa – pćihaaa !!!
.


Šta je to Detozin?

.
Tačnije u pitanju je „Deto E-Zin„. U početku ideja je išla u pravcu pravljenja „elektronskog magazina“ koji bi trebalo da pokrije sve one oblasti koje se prepliću u praksi štamparije Deto (čiji je osnivač i vlasnik moja malenkost). Naravno, osnovna namera je bila da se nove ideje i proizvodi, iz sasvim očiglednih (komercijalnih) razloga, distribuiraju svim našim, pre svega starim (a po mogućstvu i potencijalnim) klijentima. Naziv kada se izgovori brzo (ili nerazgovetno) podseća na „KEROZIN“ – i ta zapaljiva asocijacija je vrlo brzo istisnula počeni naziv svuda osim u logo-u.

Zaista, ideje (bar one dobre) uvek imaju dosta sličnosti sa kerozinom, zar ne? Imaju veliku energetsku vrednost i kada se „kresnu“ oslobadjaju visoku temperaturu (pa „žare i pale“ sve oko sebe). Daju nam krila i dižu nas u visine… I baš kao i kerozin – lako su isparljive i ako se odmah ne bace na papir i pretoče u nešto… Ostane samo laka izmaglica i (ne baš prijatan) miris koji brzo odnese pomaja…

Posle tri broja pokazalo se da je TA ideja (kao i svaka ideja) imala svoje dobre i loše strane. Jedni su se raspitivali za nastavke (i dolivali „kerozin na vatru“, jer iako ideja ima mnogo, teško ih je procesirati tom brzinom)… Morate ih prvo skupiti 3-4 na jednom mestu, pa još da budu iste vrste…Druge primedbe (uglavnom opravdane) su se odnosile na relativno skromnu opremu i nezgrapan način distribucije (mailom + kopija objavljivana na sajtu www.deto.rs ) I jednima i drugima bilo je praktično nemoguće udovoljiti jer je dan suviše kratak, a posla (onog od koga se živi) ili premalo ili suviše (u obe situacije tzv. „vlasnik“ je „u frci“)…

I tako – blog se pojavio kao spasonosno rešenje da se ugodi svima. Da reagujemo brzo, potrošimo relativno malo enegije, a ideje „odma’ odu u etar“ i stignu do svih onih do koji treba da stignu.

Naravno treba malo vremena da dodjemo do „kritične mase“, i da postinemo rutinu, ali nadam se da ću uskoro dobiti i pomoć… A ideje? Što rekoh u našem promo cd-u:

“ Ne brinite! Čuvamo jednu samo za Vas“
.

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...