Pobeda!

pobeda Krajem januara ove godine započeo sam mali eksperiment. U istom trenutku kada su naša javnost, vlast, i opozicija krenuli u demagošku trku ka boljem sutra, rešio sam da se i ja priključim. Ali na svoj način. Pošto sam procenio da će im trebati nekoliko meseci da privedu taj cirkus kraju, nisam ni ja baš trčao iz sve snage, već onako rekreativno…  A i zašto da se satirem kad sam od početka znao da pobeda mora biti naša…

A sad da sumiramo: februar, mart, april… Tri plate sa sve doprinosima, porez, dobavljači… Da kucnem u drvo! Živi smo i zdravi, nikom dužni, posao ide kao i obično, a ideje samo naviru… Neću mnogo da vas smaram ciframa, pošto su većinom dosadno pozitivne. Dobili smo jednog novog velikog klijenta iz inostranstva (ali ću o tome moći nešto više da vam kažem tek posle 25.maja). Brojno stanje stalno zaposlenih je nepromenjeno, samo smo na spisak honorarnih saradnika dodali još jednu gospođu iz Holandije, i jednog gospodina iz Crne Gore. Imali smo i zapažen posao lokalizacije para-farmaceutskih proizvoda za tržište BIH, a u ozbiljnim razgovorima smo u vezi „isturenog odeljenja“ u Sloveniji

Od „tehnološkog napretka“ u tom kratkom periodu smo investirli u desetak novih alata, uglavnom vezanih za program kutija za nakit (za zlatare i bižuterije), i nešto za promo-program (kutija za olovke / parfem-testere), a ušli smo i na zahtevno tržište ambalaže za kolače. Zamalo da zaboravim da smo pomogli i srpski izvoz u Slovačku. Naš sajt smo u tom periodu dopunili sa desetak novih strana, na Fejsbuku, Pinterestu, Tviteru i drugim mrežama smo postovali još toliko raznih originalnih sadržaja… Ili što bi Slavko Štimac rekao: „Svakoga dana, u svakom pogledu…“

Ipak – ono što je najvažnije je da sve to vreme nismo potrošili ni jedan jedini dinar iz budžeta, nismo se ni jedan jedini dinar zadužili kod domaćih ili stranih poverioca, i sami smo svojim rukama zaradili svaki svoj ručak. A bogami – i dosta tuđih…

Matematika je jasna – razbili smo ih sa nulom!

Jedino što  iz „tehničkih razloga“ nikada nećemo  saznati koji bi rezultat trebalo da stoji na semaforu.  A iskreno –  i to me baš briga!  O tome nek brinu prosvetari, lekari, naučnici, penzioneri, porodilje, i svi ostali…

To što su svi u protekla tri meseca bacali kroz prozor su bile njihove pare…

:.

Save

Slični postovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *