Virus iz Crne Rupe

.

Hajde da čujemo malo drugu stranu. Jedan  prijatelj, hirurg – reče mi u vezi jedne od brojnih burno medijski propraćenih afera: „Šta žele ovim da postignu? Da lekari izbegavaju sve slučajeve sa neizvesnim ishodom, i da rade samo rutinske stvari…“

U ovakvim okolnostima, čovek je potpuno u pravu. Sto puta je teže nekoga optužiti za pasivnost, nego za grešku. Prosto: nema tragova! A vrlo lako je izbeći odgovornost: tu su liste čekanja, normativi,  naravno – uvek dobro dodje još neka dodatna analiza ili mišljenje, a ako baš „zagusti“ tu su i prava iz radnog odnosa (radno vreme, godišnji odmori, bolovanja itd).

Bolje da ne nastavljam dalje u tom smeru – prosto to nije moja profesija. Ali postoji jedna paralela koju moram da spomenem. U dizajnu 21.veka (koji  je medju par mojih glavnih preokupacija) glavni teoretski problemi današnjice nisu estetske prirode (kako bi neko očekivao)  – već ETIČKE.

„Dizajneri, izbegavajte kompanije koje traže da lažete za njih!“ – kaže Tibor Kalman.

Ima naravno još gomila sličnih ili srodnih pitanja, vezanih za održivi razvoj, ekologiju, za nehumanu polarizacju sveta na prebogate konzumeriste i bedne robove koji svo to DJUBRE prave… Ali SVE SE TE IDEJE vrte oko etike. Kako su za boga-miloga dizajneri uspeli da nametnu te teme, a objektivno su u mnogo lošijem (tržišno-komercijalnom) položaju od ljudi u „visoko-etičnim“ profesijama poput medicine i farmacije?

Što reče nedavno jedan kolega: „…nekada je bolje samo otvoriti neko pitanje, i pustiti da komentari rašire priču“. Ipak, moram da ponudim (samo) jednu ideju: Pitanje smisla.

Ako postavite to pitanje sami sebi (zašto radim to što radim, i čemu sve to uopšte služi?), odgovor se obično prostire u tri vertikalna nivoa:

Prvi nivo prispitivanja je lični. Tu stojite sami pred ogledalom, vaša prošlost, ideali / ideje iz mladosti (i ono što je od njih ostalo), ambicije, put koji ste prešli, i perspektive koje stoje pred vama.

Drugi nivo je vaše najbliže okruženje: vaša porodica, prijatelji, realni živi ljudi sa kojima ste u direktnom kontaktu. Naravno sastavni deo toga su i klijenti (pacijenti, mušterije…) sa njihovim doživljajem vas i onoga čime se bavite. Svi oni kojima, bar povremeno, treba da pogledate u oči.

Treći nivo je univerzano-globalni, sa smislenim trendovima i haotičnim promenama, globalnim svetom ideja, i svetom brutalne sile (ravnoteže snaga). Ako hoćete, možete sve to da prepoznate i kao večitu borbu dobra i zla.

Sva tri nivoa su dinamična, tj. menjaju se tokom vremena, i na različite načine utiču jedni na druge. Ovi uticaji su ponekad vrlo inertni, a njihova morfologija razlikuju se i po granama – i teritorijalno. Ponekad prodju godine dok se neki važan trend sa jednog nivo spusti (ili digne) na drugi – ali to se skoro uvek na kraju desi.

Recimo to ovako: na globalnom nivou pitanje korporativne odgovornosti (u sprezi sa druga dva nivoa, zahvaćena idejama zdravog života, i lične odgovornosti), je za posledicu imalo da npr. duvanske kompanije potpuno napuste svaku ideju širenja uticaja (i profita) u razvijenim zemljama (i da se koncentrišu na siromašne „robovske“ nacije). Da li se slična stvar dešava i u farmaceutskom „lobiju“ (samo malo sporije)? Da li to onda znači da su oblasti kao što su dizajn i marketing primer kako će „korporativni svet zdravlja“ izgledati za koju godinu?

Ili smo mi jednostavno crna rupa u kojoj nikada neće svanuti?

Neko je rekao: „Budućnoste je već tu, samo je treba prepoznati…“

Bar toliko da nam se sutra ne razbije o glavu!
.

Slični postovi:

8 Responses

  1. GocFonStrauss

    Dizajnom se svi bave, dizajn je ono sto mali radi, dizajn je jeftin, dizajn je dva klika, dizajn je "Svuda sam bija, sve vidija.. e'o sad san tu" i ja bi to tako… dizajn je u modi.

    Marketing je jePhen mobitel s imenikom ljudi koje znam i onih koje znam da znaju, marketing je ponavljanje, marketing je premium, marketing se ne radi – oradjuje se, marketing mogu svi raditi, uticaj marketinga vidjece milioni, marketing je artiljerija bez nisana, marketing je prije svega.

    Cuo, nacuo, dozivio… dal' cu prezivjeti do te vesele buducnosti… mozda. Ne budem li se bavio necim okruzhen svastarima sto sve mogu i uvijek malo jeftinije.

    Mentalnim kokuzima nikad ne svane, a ni onima sto su s njima okruzeni. Tako ti ja to vidim.

  2. GocFonStrauss

    Dizajnom se svi bave, dizajn je ono sto mali radi, dizajn je jeftin, dizajn je dva klika, dizajn je "Svuda sam bija, sve vidija.. e'o sad san tu" i ja bi to tako… dizajn je u modi.

    Marketing je jePhen mobitel s imenikom ljudi koje znam i onih koje znam da znaju, marketing je ponavljanje, marketing je premium, marketing se ne radi – oradjuje se, marketing mogu svi raditi, uticaj marketinga vidjece milioni, marketing je artiljerija bez nisana, marketing je prije svega.

    Cuo, nacuo, dozivio… dal' cu prezivjeti do te vesele buducnosti… mozda. Ne budem li se bavio necim okruzhen svastarima sto sve mogu i uvijek malo jeftinije.

    Mentalnim kokuzima nikad ne svane, a ni onima sto su s njima okruzeni. Tako ti ja to vidim.

  3. Milko Grmuša

    Pa naslovom ovog teksta si odgovorio na pitanje koje si postavio u samom tekstu. Iz besmisla je izašao smisao, koji je zaista virus za to prethodno stanje, i to je osnovni problem-smisao je virus, smisao razara.

    Ljepota je u tome što smisao vraća stvari na početak, tj. u prvobitni besmisao.

    Kenjam k`o foka, aaa? :)))

  4. Retka Zverka

    Idi bre čoveče, čitam tekst nekoliko puta i sve bi nešto sa sve "smislom" da ti napišem. Ali, besmisao mi nekako dođe podsticajan. Jer, u čemu god sam tražila smisao, našla sam besmisao. Obrnuto? Biva mi sve bliže.

  5. Miodrag Ristic

    @GocFonStrauss – marketing i dizajn sam spomenuo samo kao poligon na kome brzo rastu neke nove ideje. Čak nisam ni spomenuo "svadju" koja narasta medju njima…

    @Milko Grmuša – ode ti u ezoteriju…A ja sam mislio da ćeš se zakačiti za duvansku industriju (eto kako se čovek često prevari u proračunu)… To je jedan od mogućih nivoa priče: u svetu bez ideologije – nema čovek za šta da se uhvati.

    @retka zverka – igleda da je ta ideja u vezi smisla prilično "pase"? Onda je logično da nema nikog da "upali svetlo" u tamnom vilajetu?

  6. Kajzer Soze

    Ne znam šta da ti kažem.Baš juče sam se sreo kod lekara opšte prakse sa nekom ribom koja prodaje lekove, došla je da vidi da li oni prpisuju njene lekove. Da samja lekar,izbacio bih je iz ordinacije,ali ova moja se lepo ispričala s njom i kada je ona izašla, doktorka se okrenula prema meni i rekla, shvativši šta sam video: ,,Hoću baš da prepisujem njene lekove,boli me dupe!".

  7. Miodrag Ristic

    Najbolje u svemu je što postoji ZAKON (ti si pravnik pa ćeš znati kako se tačno zove) koji ZABRANJUJE direktan kontakt farmaceutskih kompanija i lekara, naravno i svaki vid "podsticanja" lekara da prepisuju odredjeni lek. To je verovatno jedan od onih zakona koje su doneli kao na "pokretnoj traci" pa ga niko nije ni primetio… A naš vrli ministar bi mogao npr da zabrani delovanje nekoj farmaceutkoj kući koja se posebno "istakne" u kršenju tog zakona, onako za primer drugima? Ma, neee, samo se zezamo…

  8. Plavusa

    ja mislim (!?! :o)) da je smisao sveukupnog naseg delovanja toliko prost, da je vecini nas tesko da ga kao takvog prepoznamo i prihvatimo.. onda se desi neki krupni dogadjaj nama licno, i tada pocnemo da kopamo na pravom mestu… ne volim generalizacije, ali ako bih ukratko odgovarala na pitanje o (be)smislu, onda bih ja to tako…

Leave a Reply