Family reserve

Srpski Domaćin neće odjahati u zalazak sunca! Nije to naš stil… Ja hepiend zamišljam drugačije:

 Dok stoji ponosno na vetrometini i nepokolebljivo istrajava u borbi za naše vrednosti i način života, u desnoj ruci mu sekira, u levoj čašica, a iza ledja mu „rže“ njegov verni – rakijski kazan!

 Nek puknu dušmani!

U inat svim euro-entuzijastima, akciznim markicama, Briselskim preporukama i direktivama – brat i ja cepamo čvornovate panjeve i kuvamo džibru.

Nezdravo? Ti ćeš ‘mi kažeš pirgavi! Nije ekološki? Šatro – žao im drva… More! Možete da nas muntate koliko hoćete, da nam spinujete rogove, sveće, bubrege, štapove i šargarepe… Ali dalje nećeš moći! Naše voće! Naš kazan! Naša drva, voda, vreme…

Naša stvar!

I što je najbolje – ni ja ni brat ne pijemo. Pogotovo on, mene još ponekad i prevare mangupi, ali i u tim retkim prilikama pijem vino ili pivo. Pa u čemu je onda vic?

Braća Ristić peku IZ PRINCIPA!

U stvari to je više kao neki dug… Taj voćnjak smo sadili i podizali svojim rukama. Od ’78. kada su naši roditelji uz pomoć „kase uzajamne pomoći“ (davno zaboravljeni beskamatni radnički kredit iz soc-vremena) kupili taj komad oranice, svaku stopu smo zalili našim znojem. Počeli smo iste zime sa 60 betonskih stubova izlivenih „na ruke“ pošto struje godinama nije bilo…

Zapravo, dok smo podizali taj voćnjak – on je podizao nas. Tu smo se još kao deca naučili radu, upornosti i strpljenju… I sada vraćamo dug: šteta je da propada.

Verovatno nam neće trebati tamo-neka zbunjena Evropa da nam objasni kako odavno živimo sasvim drugačije od naših roditelja, i kako jednostavno više nemamo vremena za sve to. Ali možda bude i obrnuto! Možda nam taj, sada već pomalo zapušteni komad zemlje – ponovo otvori oči.

Sedeli smo tamo juče i satima osluškivali kišu kako pada, i vatru kako pucketa. Nismo mnogo ni pričali, samo smo netremice piljili u tanak mlaz koji je curio uporno kao vreme…

I vreme je skoro stalo.
.

Save

Slični postovi:

16 Responses

  1. Milko Grmuša

    hahahahahahahahahahahaha..to!!!!! 🙂 Sjajan tekst, odavno se ovako ne nasmijah. Samo peci rakiju Miodraže, a ima ko će da je pije. Živjeli! 🙂

  2. Retka Zverka

    Džibra by Ristić Brothers! Rules! Dok nisam pročitala tekst, pomislila sam, "meditirajući" nad fotkom: "Ko su bre ove drvoseče i šta rade pored tih kazana?!" 😉 U zdravlje!

  3. Miodrag Ristic

    @Milko Grmuša – sve sam nešto mislio da će tebi ovaj post posebno da se dopadne. Šta da ti kažem sem: navrati kad budeš u prolazu! Nadje se i poneka "punoletna" flaša…

    @retka zverka – ove godine sam se ponovio – kupio sam aerodinamičnu cyber-sekiru. Sve u fulu: ergonomska držalja, sa antiklizajućom površinom, balansirana sekira nasadjena "na vruće"… Seče na daljinski! Panjevi kad je vide – raspadnu se od straha.

  4. Pedya

    Ako sam sebi ne urediš život, niko drugi neće… 😉 A za tebe nema zime (pored vatre koja pucketa). 🙂 Živeo!

  5. mahlat

    ''Sedeli smo tamo juče i satima osluškivali kišu kako pada, i vatru kako pucketa. Nismo mnogo ni pričali, samo smo netremice piljili u tanak mlaz koji je curio uporno kao vreme…''

    Nije komentar ali eto, volela bih da sam

  6. Džiadžojka

    Braća Ristić vs braća Topalović… Ovi peku rakiju, oni…

    Sve u svemu, čestitam na novom "krematorijumu", simpatičan je veoma. Nadam se da je sve proteklo po psp-u i da će imati čemu da se nazdravlja u budućnosti.

    Moj deda i prijatelj mu su napisali knjigu o pečenju rakije. Ali s obzirom da su je pisali konzumirajući istu, ne bih je baš preporučila čitaocima u svrhu nadogradnje opšteg obrazovanja. Više onako lirski, za 'lađenja na toplome danu…

  7. Miodrag Ristic

    @pedya, @mahlat, @amarilis, @Milja @Lukić – možda bih trebalo da napravim turističku turu: "Džibra-safari"? Najbolje je to što Beogradjani mogu i biciklom…

    @Džioažojka – to za dedu sam mogao da predpostavim. Geni su to…

  8. Kajzer Soze

    A ovo ti brat? Pa ličite.
    Najbolje da ćemo ko Ameri peći roštilj jednog dana – pošto vatru predhodno zapalimo benzinom, o Evropi da ne pričam, oni valjda ni ne peku roštilj, a za rakiju smoapsolvirali odavno…
    Samo vi udrite po tom kazanu, popiće se, sigurno.

    P.S. A od čega je rakija?

  9. Miodrag Ristic

    @kajzer soze – samo da znaš da sam te flašice sa benzinom za roštilj video prošlog vikenda u Rodi!?! Pored toga mi roštilj na struju deluje kao vrlo prihvatljivo rešenje (em-se manje znojiš, em-je manje kancerogeno).

    A rakija je od svega. Pošto u voćnjaku imamo od svake sorte voća po dva-tri drveta ima jabuka, krušaka, šljiva, kajsija, dunja… Ali ničega (osim jabuka) nema za ceo kazan. Tako da pravimo ono što su Slovenci nekada zvali "Sadjevec" (dok su još pravili rakiju) – tj. rakija od mešanog voća. Upravo tragam na internetu za nekom recepturom tipa "gorki list" ili tako neki amaro-biter, ili slično… Što bi rekao Pedya: "razmišljam o budućnosti Brenda"…

  10. jungle queen

    Nema ništa lepše nego kad imaš svoj voćnjak. I onda još pečeš rakiju i praviš džem ili slatko ili sok. I sve tvoje, i prirodno. Tvoja rakija bre! Dizajniraj cool etiketu, zalepi na flašu i poklanjaj.
    Moj brat se uludio da pravi vino, kad mu rodi grožđe. Jedva čekam. Zaista lep hobi.

  11. Miodrag Ristic

    @jungle queen – do sada sam od svih hobija uspeo da napravim biznis, što nije loše za biznis, ali je loše po hobi(je). Ovog puta ću pokušati da se oduprem. Koliko mogu.

    @Miljana Mladenović – pripremam se ja, pre svega psihički -još od prošlog, samo… Pošto iduće nedelje imam jedan službeni put, a odmah posle toga je "Open" – ispada da bih trebalo da budem skoro nedelju dana van kuće… E, tu već ima jedan mali problemčić:

    http://detozin.blogspot.com/2010/09/lekcije-sa-pijace-papucic.html

  12. Marjan Paradoksija

    Sjajan tekst! Pečenje rakije je nešto ukorenjeno duboko u nama, našoj tradiciji i kulturi. Nija lako toga se odreći. Iako ne znam to da radim, uvek mi je uživanje da sedim sa dedom pored kazana na nekom trupčetu ili maloj troniošci i slušam adekvatne pričice. Pazi se vatra, da ne zagasne, al i da ne bude jaka, čeka prvi mlaz da poteče, sa uvek spremnom časicom, nekom salatom i parčetom sira.
    A u jesen, nadje se tu i sveže zaklana svinja, pa se na žar baci komad mesa ili klip kukuruza. To je nešto što nema cenu!
    A i domaća je brate domaća!!!

  13. Charolija

    Vesela mašina nikada neće da nestane sa ovih prostora, pa ma šta nam Evropa naredila. :)))

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *